Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историја и безнађе

Историја и безнађе
Сцена из "Циркус Историја" Фото Ж. Јовановић

Представу "Циркус Историја" Соње Вукићевић чини физички наглашено, спектакуларно извођење фрагмената из Шекспирових трагедија, као и делова чувеног есеја "Краљеви" Јана Кота о Шекспировом универзално критичком третману историје. Овај есеј на неки начин представља идејну срж представе, у смислу да су сви њени фрагменти идејно обједињени Котовом тезом о "Великом Механизму", специфичној шеми у Шекспировим политичким трагедијама, која се базично односи на неумољиву репетативност убијања, са циљем доласка на власт.

Врло стилизовано обучени (беле сукње, црни сакои), на огољеној сцени, глумци уједначено успешно и веома енергично играју Шекспирове владаре, психотично заслепљене влашћу. Нашминкани, белих лица, они делују као окамењени пајаци гротескне историје: Тит Андроник (Мира Ђурђевић), Магбет (Бранислав Лечић), Ричард Трећи (Христина Поповић-Мијин), Лир (Драган Мићановић), Хамлет (Анита Манчић). Различита музика у представи (Ник Кејв, Јохан Штраус), мађионичарски трикови, као и сензационалне циркуске вратоломије, јесу средства у обликовању једне брехтовске, поп базе представе. Путем видео-бима се емитују снимци ратних разарања у двадесетом веку, чиме се образац "Великог Механизма" доводи у директну везу са скорашњом историјом узурпирања власти. Такође, представа је у целини осмишљена као нека врста ритуала: публика носи беле мантиле које добија на улазу, нуди јој се храна и пиће које она конзумира током представе. Тај ритуални аспект је важан јер заокружује мисао о историјској константности чињења зла у функцији освајања моћи, односно, зачараној безизлазности кругова насиља.

Мотив круга је, дакле, веома битан, и фреквентно коришћен што је значајно на плану форме представе, у смислу њене визуелне атрактивности, као и на поменутом плану садржаја. Мира Ђурђевић на сцену ступа у дечјем, црвеном аутомобилу који вози укруг, Христина Поповић-Мијин Ричарда Трећег игра фиксирана за некакву округлу конструкцију која се врти, Бранислав Лечић у улози Магбета, такође, кружи по сцени на ролерима док лудачки и дијаболично говори о својој неискорењивој жудњи за влашћу…

Осим круга, у представи је важна и симболика огледала, која сви ликови имају на својим рукавицама. Огледало је битан симболички предмет у контексту проблематизације идентитета, при чему овде сугерише да је моћ владара само илузорни одраз истине, ефемерна заблуда. Анита Манчић у улози Хамлета хода на металним штулама, гестикулирајући механички као да је лутка, чиме се ефектно истиче његова суштинска немоћ, односно тотална заробљеност у свету бескомпромисних политичких игара.

Материјализујући тезу да је Шекспир био поп уметник пар екселанс, "Циркус Историја" Соње Вукићевић представља велике индивидуалне и друштвене драме у ултимативној поп форми која импресионира својом одмереном спектакуларношћу, као и низом критички утемељених, поетско-филозофских мисли.

"Јалова земља" редитељке Лоте ван ден Берг је невербална, амбијентална представа, инспирисана прозом Ј. М. Куција, карактеристичном по аутентичним приказима јужноафричке дистопије, односно, универзалном и дијалектичном сликању живота усамљених људи, често ухваћених у кошмар криминала, насиља, смрти.

Девет, сасвим дезоријентисаних, уплашених и тужних људи полако се појављују на сцени, огромном песковитом простору. Као производ њихове есенцијалне збуњености, у њиховим сусретима се испољавају насиље, агресија, мржња, силовања и убиства, чиме аутори обликују прилично суморну слику људске природе. Извођачи ове ликове играју врло сведено и јасно. Они су немотивисани, искључени, беживотни, емотивно осакаћени, заглављени у застрашујућој пасивности. На догађаје реагују без отпора и борбе, препуштајући се инерцији која их одводи у ужас бесмисла и смрти. Редитељка нам у овим безнадежним тумарањима људских сенки открива чисту поезију која се издваја као основна вредност "Јалове земље". Отворени простор Аде Хује, где је представа изведена, напуштен, језиво хладан и ветровит, речита симболика песка којим смо били окружени, близина реке, живописно небо сумрака, јата птица, ватра, посебно су појачавали емотивно дејство "Јалове земље" која је, у целини, оставила врло убедљив и јединствен утисак.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.