Римски бунар

Онај ко бар на тренутак жели да завири у прошлост Београда, свакако треба да се спусти вртоглавим степеницама Римског бунара на Калемегдану до самог нивоа воде на његовом мемљивом и мрачном дну. Познати филмски редитељ Алфред Хичкок изјавио је, посетивши Римски бунар током гостовања у Београду 1964. године, да је "такав амбијент за њега одувек представљао праву посластицу". Помиње га још Евлија Челебија у путописима насталим 1660. године, али је готово сигурно да је он описао само грађевину која се тада налазила на том месту. Било је то удубљење које је коришћено као силос за жито, а неки историчари га касније описују и као тамницу. Тек после првог заузимања Београда 1717. године, Аустријанци су на том месту почели изградњу бунара за снабдевање водом у току опсаде утврђења. Радови на његовој изградњи окончани су 1731. године.

Историчари кажу да постоји више писаних доказа да је Римски бунар постојао пре аустријске обнове Београда (1717–1739). Али, тврди се и да су Римски бунар направили Аустријанци!?

Један од доказа да је Римски бунар прављен пре Аустријанаца јесте опис Београда из времена деспота Стефана Лазаревића (1304–1427). Његов биограф Константин Филозоф каже да је "деспот, обезбеђујући град храном, намирнице сместио у Римски бунар".

До дна воде два низа спиралних степеница, једне за спуштање, а друге за излажење из бунара. Степеници су ниски и омогућавали су да се по њима крећу и мазге натоварене посудама за воду. Силазно степениште има 212 степеника, два спирална ходника обавијена и уплетена низ бунарски цилиндар. Бунар је дубок 60,15 метара, а пречник му је 3,40 метара. Тако је до дубине од 35,51 метар, где се сужава на пречник од два метра.

Прве озбиљније радове на истраживању Римског бунара обавила је Војска Краљевине Југославије током 1940. године, када су и одбачене приче о подземном тунелу испод Саве, који је годинама опседао Београђане и био предмет бројних нагађања. (За овај бунар су, иначе, везане многе мистерије и неразјашњени догађаји. На пример, 1954. године љубоморни муж је убио супругу и бацио њено тело у Римски бунар. Рониоци због мутне воде десет дана нису могли да пронађу леш, али је он после тога сам испливао на површину. Језива судбина ове жене инспирисала је познатог режисера Душана Макавејева да сними филм "Случај поштанске службенице".)

У време владавине Београдом Аустријанци су готово редовно повезивали значајне грађевине подземним тунелима, па није искључено да је такав план постојао и за Римски бунар и да је био повезан са неким објектима унутар Београдске тврђаве.

Иначе, овај бунар није добио име по старим Римљанима, мада многи тако мисле. У питању је амбиција Аустријанаца који су се проглашавали наследницима Римског царства. Тако је и овај бунар добио име, које му је остало у наслеђе.