Патенти не стижу до привреде

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Реченица Френсиса Бекона – „знање је моћ” – одавно се потврдила у свакодневном животу. Али, у земљама у којима нема довољно средстава и јаке економије да се знање преточи у конкретан производ, који унапређује привреду и подиже животни стандард грађана, Беконова мисао остаје на нивоу лепе поруке. У ову групу друштава, нажалост, још спада и Републике Српска.

„Република Српска не оскудева у знању, али она нема, бар тренутно, развијену привреду која би капитализовала проналаске и иновације наших чланова. Неки од њих су, као др Драго Ћосић и Мирослав Тешић, добили бројна међународна признања. Тешић је, нажалост, морао да сам улаже у производњу ветротурбине, за коју је награђен и у Њујорку, на такмичењу које се популарно зове ’Оскар у области енергетике’. На сличан корак одлучио се и Војислав Ђудуровић, који је у Лакташима отворио погон за прераду шумског воћа и кестен-пиреа. Ћосић је прихватио понуду хрватских бизнисмена и изум ’хидроген екотерм’ почеће да производи у Хрватској”, каже за „Политику” генерални секретар Савеза иноватора РС Љубиша Пашић.

Као један од камена спотицања, Пашић је навео и недостатак средстава за израду прототипа проналазака и иновација. За примера је навео др Милана Ђудуровића који је на Европском привредном сајму у Стразбуру добио златну медаљу за троцилиндрични ротациони мотор са унутрашњим сагоревањем.

„Нажалост, он не може да обезбеди 100.000 марака неопходних да направи прототип”, упозорава наш саговорник и додаје да Савез иноватора има око 500 чланова. „Ми смо поносни што имамо чланове – проналазаче и иноваторе – свих узраста, од основних и средњих школа, преко студената, до инжењера и доктора наука. Савез се, осим тога, залаже за афирмацију проналазача и иноватора и тиме настојимо да допринесемо промени система вредности. Тачније, желимо да младим људима узори постану истински ствараоци и креативци, а не естрадне звезде или, у најгорем случају, криминалци.”

Без обзира на све тешкоће с којим се сусрећу проналазачи и иноватори, Пашић, ипак, каже да је садашње стање боље него што је било пре неколико година.

„Имамо већу подршку Министарства просвете и културе, а посебно Министарства науке и технологије. Оно је заслужно што имамо лабораторије и радионице у којима наши чланови могу да реализују своје идеје. Неопходно је да се боље повежу теоретичари и практичари, односно људи који имају идеје и они који њихове идеје могу да претворе у конкретан производ”, тврди Пашић.

Министар просвете и културе Републике Српске Антон Касиповић слаже се са Пашићевом оценом да је стање у овој области далеко од доброг. Ипак, он верује да ће се оно поправити.

„Човек је највећи капитал сваког друштва и ми смо, полазећи од те чињенице, донели Закон о стипендирању младих талената. Осим средњошколаца, средствима из републичког буџета стипендирамо студенте, последипломце и докторанде, не само у РС већ и иностранству. Сви они који добију стипендије обавезали су се да се по завршетку школовања врате у РС и да у њој раде. Влада РС ће свим тим стипендистима помоћи да се запосле и да нам својим знањем и креативношћу на најбољи начин врате оно што смо у њих уложили”, каже министар Касиповић.

Боро Марић