Журба за изборе

После пуних шест година откако у Србији постоји намера да се донесе нови и европски устав, скоро три и по године од када је почео рад на њему и најоштријег "натезања" политичких фактора Србије у последњих неколико месеци – Устав је, после убрзаног усаглашавања у свега неколико дана и ноћи, усвојен прексиноћ једногласно у Народној скупштини Србије.

Тешко је, још, не приметити да је и одлука да се одмах распише референдум о његовој потврди пропраћена , баш као и Устав, снажним аплаузом из свих посланичких клупа. Као да су се наше странке у парламенту надметале да покажу којој се више жури да се донесе Устав који наглашава да је Космет саставни и неотуђиви део Србије. Уједно, журба да се што пре одржи референдум о питању које је заједнички оцењено као првенствено и најважније у држави, као да свима њима изгледа као скраћивање времена до избора који су се показали неминовним у актуелној политичкој стварности Србији.

Тако, већ данас грађани знају када ће имати прилике да се изјасне о Уставу у чијој преамбули пише да се он доноси полазећи од тога да је Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има суштинску аутономију у оквиру суверене државе Србије а из чега произлазе обавезе државних органа да заступају државне интересе Србије на Космету у свим унутрашњим и спољним политичким односима.

Упркос свим овим добрим намерама, јуче се огласио већи број представника обе покрајине, који су наметнули да се јуче многи, у саопштењима и написима, баве питањем "Шта ако референдум не успе".

Председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић подсећа да би, у случају неуспеха референдума за усвајање новог устава Србије, решење било у расписивању избора за уставотворну скупштину. "То подразумева доношење закона о изборима за уставотворну скупштину, свакако квалификованом двотрећинском већином која би  припремила предлог устава и одредила начин његовог доношења и будућих измена", изјавио је.

Председник невладине организације "Правници за демократију" Стеван Лилић оценио је да ће, уколико референдум о уставу не успе, "наступити сценарио судњег дана,  то би значило најдубљу тачку политичке, уставне и, уопште, друштвене кризе Србије. С правне тачке гледишта нема дефинисане процедуре за такав случај, па би се тиме прешло у домен политике. Неуспех референдума отвара политичку кризу практично свих институција", казао је Лилић и додао да су референдуми "врло незахвални и опасни инструменти, иако су на први поглед најдемократичнији".

Правни експерт Зоран Томић изјавио је да је у скупштини усвојен Устав Србије, значи сада још предлог, политички, а не правни акт и да је самим тим правницима најбоље да га и не коментаришу. "Ово време нас стручњаке за уставно право учи да је устав политички, а не правни акт. Зато правници сада треба да ћуте, јер могу испасти потпуно несувисли ако крену да расправљају по правним категоријама. Једноставно, није реч о правној супи, него о политичкој чорби", рекао је Томић.

Томић, који је члан Правног савета председника Србије и члан Високог савета правосуђа, рекао је да у суботу, када је дао изјаву агенцијама, још није видео текст предлога устава. А то су нам рекли многи од којих су новинари током протекле недеље покушавали да сазнају како су коначно решене спорне одредбе о Војводини и избору председника Републике. Иако су добијали изјаве о решењима, представници наших медија, баш као и посланици Народне скупштине и министри, до одржавања седнице пододбора за устав, вече уочи усвајања, нису могли да виде ни реч текста који је чуван као највећа државна тајна.