Нишлије грцају у дуговима

Ниш – Крај ове 2010. године обележава појава која није нова, али која у прошлости никада није била таквих размера – од дужника се наплаћују потраживања скоро искључиво судским путем. Вршилац функције председника Основног суда у Нишу Саша Бошковић за „Политику“ каже:

– Огласна табла нашег суда све говори – „дуг је зао друг“. Више буквално нема места за судске одлуке и извршна решења којима се дужници обавезују да повериоцима измире дуговања у одређеном року, а скоро да нема простора ни за решења извршног одељења нашег суда којима се јавно оглашава продаја имовине оних који нису измирили дуговања.

У Извршном одељењу Основног суда шефица Гордана Николић рекла нам је да је у архиви ове службе суда из релативно кратког временског периода на десетине хиљада (!?!) извршних решења и да их је из дана у дан све више:

– Пошто је спроведен целокупан судски поступак кроз који се доказује да дуг постоји и није споран, чиме су решења за измирење дугова извршна, прелази се на принудну наплату. Тренутно је 77.000 извршних решења за наплату дуговања на основу веродостојних докумената. Од тога је чак 26.000 извршних одлука за измирење дуга пленидбом покретне и непокретне имовине, а 5.500 извршних решења за продају непокретности. То значи да се имовина дужника оглашава на продају и прикупљеним средствима измирује део или цела потраживања поверилаца.

Извршни судија Славица Фолић додаје:

– Много је било задуживања за стамбене, потрошачке кредите, куповину аутомобила на кредит или лизинг уговоре, а који се сада не отплаћују. Како се увек приликом склапања уговора уноси гаранција, након престанка отплате кредита или лизинг обавеза, ту гаранцију преузимају повериоци – банке, агенције или друге организације. Стотине станова, кућа, викендица, аутомобила и друге имовине, што је у уговорима гаранција, односно хипотека на кредит, оглашено је на продају. Много од тога више не припада дужницима, већ банкама и другим повериоцима и они одлучују да то продају, јер очигледно не постоји други механизам да се дуг наплати.

У Нишу смо, ван Палате правде и далеко од огласне табле са извршним решењима, забележили две врло карактеристичне појаве у директној вези са насталом ситуацијом. Једна говори о „ловцима у мутном“: на десетине је случајева да грађани у овом делу наше земље по остваривању права на кредит и подизању новца из банака за малу привреду, покретање производње, зидање породичних објеката или друге потребе нису отплатили ниједну рату кредита. Као хипотеку, уз претходну процену вештака банака или других финансијских организација, стављали су своје куће за одмор и викендице. Испоставило се да су процене вредности викендица биле у нескладу са тржишним ценама. Тако је, наводимо само један пример, један становник Ниша као гаранцију за редовну отплату кредита унео викендицу од чврстог материјала са десетак ари плаца у дољевачкој општини, поред Јужне Мораве, процењену на 15.000 евра, колико је и добио кредит у динарској противвредности. Како кредит није отплаћивао, викендица је припала банци, али банка не може да је прода ни за 5.000 евра, јер су цене некретнина драстично пале, а и сама процена била је нереална!?!

Друга појава говори о постојању групе људи који у оваквим ситуацијама буквално профитирају, и који су, што је посебност целе приче, веома уиграни. У поступку продаје, по Закону о извршном поступку, више нема обавезе да се на оглас или лицитацију јаве најмање три лица, али је таква навика задржана међу онима који лако дођу до јефтиних ствари и имовине.

Појединци, који свакодневно обилазе огласну таблу суда, вребају повољне цене станова, кућа или других оглашених покретних или непокретних ствари и међусобно се договарају о учешћу на огласу. Данас један, сутра други, прекосутра трећи... Ако је почетна вредност продаје стана у огласу три милиона динара, један од њих понуди пет, други десет, а трећи петнаестак хиљада више, и тај трећи, као најбољи понуђач, купи стан. Следећом приликом он је само један од понуђача, а на огласу побеђује други... И тако укруг. Ипак је вредност тако купљеног стана нижа него на тржишту и каснијом препродајом учесник и победник на огласу добро заради на разлици у цени.

Тома Тодоровић