Ђорђе је Новак на квадрат

Оно што је тенисер Новак Ђоковић на терену то ће његов отац Срђан Ђоковић бити ван терена. Новак је један од најбољих играча света, а Срђан планира да то буде у менаџерском смислу. Припремио је план по коме Тениски центар „Новак”, у Београду, на Дорћолу, постаје највећа и најбоља школа тениса у Европи.

Али Срђан има и други пројекат по коме ће, у Тениском савезу Србије, после јануарских избора, доћи до промене власти и нових односа у раду.

Био је инструктор скијања, а у тенис га је увела борба за школовање Новака. У тој борби користио је и искуство из скијања. „Слаломима” кроз живот довео је најстаријег сина до највећих тениских висина.

У браку с Дијаном, поред Новака (23), има још двојицу синова: Марка (19) и Ђорђа (15).

Одакле сте кренули у живот?

Рођен сам 1961. у Косовској Митровици. С мајком Станком, оцем Владимиром, млађим братом Гораном и сестром Јеленом живео сам у лепшем делу града – Звечану. Кад сам завршио гимназију преселили смо се у Београд. Био сам студент права, али на мајчину жалост, факултет нисам завршио.

Чиме сте се бавили?

Скијање ми је, уз школу, било једина љубав. И у време кад смо живели у Звечану, а и после тога, кад смо се преселили у Београд, радио сам као учитељ скијања на Копаонику и Брезовици. На скијама сам 1986. доживео велику срећу – заљубио сам се у Дијану.

Како се то догодило?

Она је дошла на Копаоник као студент ДИФ-а. И ту смо почели да се дружимо. Наравно, желео сам више од тога, па је то дружење прерасло у нашу велику необуздану планинску љубав. И крајем те године смо се венчали. На нашој свадби је „био” и Новак, односно био је већ трећи-четврти месец у мајчином стомаку. Рођен је 22. маја 1987, а кад је имао тек пет месеци донели смо га на Копаоник. Тако је и он, као и његова браћа Марко и Ђорђе, заволео планину моје и Дијанине љубави.

А како доживљавате Копаоник?

Он је за нас планина богова, наш Олимп. Ми смо на Копаонику 17 година имали пицерију. Преко пута наше радње направљени су тениски терени на којима се трогодишњи Новак играо малим рекетом и с неколико избушених лопти. Али кад је ту 1993. дошла Јелена Генчић, некад чувена тенисерка, па учитељ тениса, позвала је Новака у своју школу у којој је, у Београду, био седам година. И од тада је трасирао свој тениски пут у свет.

Колико је коштало то његово путовање у свет?

Много. Ми толико пара нисмо имали. Ипак, захваљујући тој радњи, а и мом сналажењу – позајмицама девиза уз зеленашку камату и до – 15 одсто месечно! Новак је од 13. до 17. године, на предлог Јелене Генчић, завршио Пилићеву тениску школу у Немачкој, а и играо је, и побеђивао, на најбољим турнирима света... Али ми га нисмо оптерећивали нашим проблемима. Он је тада морао да има чисте мисли, усмерене само на тенис.

Како сте вас четворо живели?

Лоше! Али, он то, наравно, није знао. Новак је у Београд и на Копаоник долазио у јеку сезоне, па није ни видео наше право имовно стање. Пицерија је тада увек била пуна скијаша и стицао се утисак да имамо и вишка пара. А он није знао колико се ми мучимо! Али сад је све то далеко иза нас...

Какав је Новак био?

Увек озбиљан, вредан, дисциплинован... Такав је и сад. Ево једног примера: кад је имао десет година сели смо за сто: он, Дијана и ја. Питао сам га: „Шта хоћеш у тенису?” Одговорио ми је: „Хоћу да тренирам и да будем првак света”. И ја сам му рекао „Браво, сине! Читава породица стоји уз тебе”. И он је апсолутно заслуживао сваку пару коју смо у њега уложили. После петог разреда је напустио редовно школовање, па је ванредно полагао испите, а сад је студент на Универзитету „Мегатренд”.

А да ли вас је оптеретио љубавима?

Путовао сам с њим по целом свету. Ми смо два тела, а једна душа. Причали смо о свему, па и о његовим љубавима. Ипак, проблем није био у девојкама које је имао у време сазревања, већ у њиховим растанцима. То је, увек, пропатио... Веома је емотиван. Тешко доживљава и опште промене људи око себе.

Ко је сад с њим?

У Дубаију је био на одмору, а сад су му тамо почеле припреме. С њим је његова девојка Јелена Ристић. Завршила је факултет. Дуго се забављају. Шта ће од тога да буде видећемо. Он потпуно сам планира свој живот. Ипак, мислим да је још млад за женидбу. Могу да га саветујем о свему, али нећу да говорим шта да ради. Знам да има још много неостварених циљева у тенису.

Како браћа прате Новака?

Тешко је бити брат Новака Ђоковића у истом послу. Марко је увек био у другом плану. Нисмо могли да се посветимо његовој каријери због Новакове. И он је имао страшно оптерећење због старијег брата. Али ми смо задовољни Марковом игром. Биће одличан тенисер. Ђорђе апсолутно нема тај проблем – он је Новак на квадрат! У сваком погледу: и талентом, и шармом, и интелектом... Тренира на Флориди у кампу Ника Болитјерија. Биће тамо до отварања Тениског центра „Новак” у септембру идуће године, за девет месеци! Од синова само тражим да имају чврст животни став и највиши циљ.

Шта ће бити одлика ваше академије?

За најталентованију децу на свету бринућемо о свему, а за остале, мање талентоване, родитељи ће плаћати тениско школовање. Радиће с њима најбољи тренери на свету. И услови за рад биће на највишем светском нивоу. Изградићемо и халу са неколико терена, велики ексклузивни хотел, низ терена са различитим подлогама...

А шта планирате кад је о савезу реч?

Наша деца су сјајна. Наши дечаци су прваци света у тенису. Наше девојчице – Ана и Јелена – биле су прве на светској ранг-листи. То што се догађа с тенисом у овој земљи је светско чудо. А све остало је блато, муљ – нигде ничег нема. Пре свега није направљен национални тениски центар.

И шта сад?

Требало би, пре свега, оне који својим нерадом показују да их не интересује тениски спорт у овој земљи – склонити у страну. Уместо таквих требало би у Тениски савез Србије довести богате људе, обожаваоце спорта, који ће да доносе паре у тенис, а не да се догађа – супротно!

Ко су ти нови људи?

Знам људе из света бизниса. Они којима је част да буду у Тениском савезу Србије. Ко од њих у савез унесе највише новца биће председник савеза и Извршног одбора. А Извршни одбор ће се бавити набавком пара и остварењем програма рада. Први задатак таквог Тениског савеза Србије је прављење националног тениског центра.

Ипак, шта мислите о Боби Живојиновићу?

Био је одличан играч и, у тенису, ништа више од тога. Њега, иако је до јануарских избора председник, не интересује тениски свет. Он има друга интересовања и друге послове. И то је његово право. Али то је нека друга Србија... А наша Србија је наш тенис, који је наш посао, наш спорт, наш живот. Све је то неодвојиви део моје породице, мене и свих тенисера Србије.

А шта ћете ви бити у савезу?

Моја улога и улога моје породице ће бити само помагање људима који ће руководити  Тениским савезом Србије. Сви ћемо ми и – наш Тениски центар „Новак”, и „Србија опен”, и Новак, и Марко, и сутра Ђоле бити само њихови „војници” за добробит тениса у Србији.