Последњи птичји лет

Више десетина хиљада мртвих птица пало је с неба у разним крајевима света протеклих јануарских дана. Нико још нема поуздано објашњење, зато се испредају свакојака нагађања. У једном се, нећете поверовати, помиње наш Никола Тесла!

Првог дана у 2011. години обрушила се киша угинулих косова у Арканзасу, потом знатно више у другим америчким државама. Али набрајању није крај: у бројним рекама и каналима пронађено је мноштво беживотних риба.

Да ли је коришћено тајанствено оружје којим би се спречила најезда ванземаљаца? Није ли америчка војска увежбавала обарање туђих сателита? А шта је са засипањем хемијским отровима, метеорским пљусковима или опасним загађењем из Мексичког залива које је на површину избацио земљотрес?

Није ништа од тога, што ће ражалостити поборнике разних завера, прорицатеље судњег дана и верске занесењаке.

Неочекивано природно угинуће великих размера се као пошаст проширило целим светом: Шведска, Велика Британија, Јапан, Италија, Канада, Тајланд, Бразил, Турска и тако редом. Изненада су навелико почели да угибају голубови, чавке, медузе, морски ракови, дивље ћурке и патке, слепи мишеви ... Чини се да ниједна животињска врста није поштеђена.

Данак болештинама

Али су збуњени и заплашени људи упорно претраживали на Интернету надајући се умирујућем одговору.

Појава није ни неприродна, ни неуобичајена, сматра научник Кирстен Шулер из Националне геолошке службе САД. А најмање је помор предсказан у Откривењу Светог Јована Богослова.

За арканзаско страдање су окривили тамошњи обичај да се уочи Божића (римокатолички) и Нове године приређују на све стране ватромети, чије је сувише гласно распрскавање нагнало птице у безглаву бежанију. Веома јака бука је забележена баш уочи пријављивања првих случајева бесомучног бежања пернатица које су у пометњи напустиле своја прибежишта, обзнанили су у Националном центру за надзор дивљачи.

Накнадни праскови су их толико уплашили да су налетале на куће, дрвеће, аутомобиле и унезверене косове који, због слабог вида у мраку, ретко напуштају гнезда по ноћи.

У Луизијани је, по свему судећи, узрок смрти био изненадни талас хладноће, с којом је повезано угинуће око два милиона риба у Чесапик заливу у Мериленду, што су званичници потврдили умањивши, донекле, укупан број. Зар у Мађарској прошле године нису поједине реке прекриле мртве рибе?

У минулих осам месеци, према подацима Националне геолошке службе, убележено је 95 већих страдања дивљих животињских врста у Северној Америци, и то је прилично испод стварног збира. Сваке године се, у просеку, савезним властима пријаве 163 таква догађаја.

И даље свакојаке болештине остављају најсмртоноснији данак у птичјем царству (на пример, више од 100.000 патака отрованих ботулином), мада не заостају сувише загађење воде, ваздуха и земљишта и судари с разноразним летелицама.

Падале жабе у Србији

Програм за животну средину УН (UNEP) захтева да се више проучавају збуњујућа природна догађања, препоручујући да су ововремене претње – оличене у повећаном загађењу и климатским променама – додатно појачале притисак на свет дивљине.

Зашто смо заборавили повремено насукавање на океанске и морске жалове десетина и стотина китова или прави потоп из кишних облака угинулих жаба, као у северозападној Србији 2005. године? А тек угинуће 750.000 птица певачица у Минесоти, у марту 1904. године, разбацаних на 2.500 квадратних километара, што су научници описали у тадашњем часопису „Орнитологија”?

Једне су налетеле на жице далековода, електричне стубове и више куће, а друге су се као камиказе стропоштале на залеђено тле променивши нагло, из необјашњивих разлога, смер летења.

А узроци?

У најчудноватије се убрајају: ванземаљци, пробијање звучне брзине (авиони), летови невидљивих хеликоптера, померање северног магнетног пола Земље на исток, масовно тровање, урагани, надалеко чувено Теслино тајно оружје (зраци смрти) и тако даље. Па, изволите!

У доба Интернета такве вести се разносе брзином шумског пожара, с краја на крај света, подстичући узнемирење међу људима. Сваки од ових догађаја пре неколико деценија забележила би само гласила у једној области или, највише, у једној земљи. Данас су то приче за којима у бесконачном колоплету умрежених рачунара трагају милиони радозналаца са свих меридијана.

Станко Стојиљковић