Америчка нота због књижаре у Чачку

Чачак – Амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду упутила је ноту Министарству иностраних послова Републике Србије затраживши помоћ у решавању управног спора који су покренула браћа из Чикага др Душан и др Слободан Вучићевић. Ови Американци пореклом из Чачка већ деценијама узалуд покушавају да у посед врате најлепше здање у завичајном граду, књижару „Раде Азањац“ која је 1978. године одузета њиховој мајци Милици, за потребе тадашњег СИЗ-а културе.

У дипломатској поруци наводи се да је „због недостатка исправне примене закона“ предмет много пута враћан из Министарства финансија и Врховног суда у општинску администрацију, те да су „Министарство и суд подбацили у својој дужности да примене одговарајући закон на непромењене чињенице“.

СИЗ културе је 1981. године зграду предао на коришћење Трговинском предузећу „Просвета“ у Чачку и Милица Вучићевић се одмах жалила на решење о одузимању, али је била одбијена (1982). Затим су њени синови (1991) затражили поништај решења о експропријацији, такође под образложењем да грађевина, иначе проглашена за културно добро, није била обновљена у уговореном року од три године, те није постигнута сврха одузимања.

Одељење за финансије општине Чачак тек 2004. године одлучило је по том захтеву, прихватило га и вратило зграду Вучићевићима. На то се „Просвета“ жалила Врховном суду Србије који је 2006. године одлучио да здање ипак остане у поседу предузећа. Лекари из Чикага реванширали су се новом жалбом па им је Градска управа за урбанизам у Чачку, августа 2009. године, још једном вратила кућу нашавши, на основу докумената и сведочења вештака, да су радови на обнови почели тек новембра 1981. године. Дакле, након протека три године од правоснажности експропријације.

На то се жалила опет „Просвета“, али и Градско правобранилаштво Чачка, и Министарство финансија фебруара прошле године прихватило је наводе жалилаца и вратило предмет ГУ за урбанизам Чачка, на поновно одлучивање. Разлог за поништај нађен је и у неусаглашености двоје вештака грађевинске струке, који су раније дали налазе у овом случају. Први је сматрао да се трогодишњи рок за обнову куће рачуна од правоснажности решења о експропријацији (5. 10. 1978), други да то тече од ступања на снагу решења о исплати накнаде (6. 1. 1981). Два мишљења данас не могу да се усагласе јер је један од вештака у међувремену умро. Министарство предлаже увођење и трећег вештака у предмет и констатује оно што је др Вучићевић тврдио од почетка, да је у време одузимања важећа била одредба о правоснажности решења о експропријацији.

Душан Вучићевић је и на најновије решење упутио тужбу Управном суду у Београду, сео у авион и крајем прошле године још једном дошао у амбасаду САД у Београду, поново молећи посланство да му помогне у остварењу права. Током поступка пред нашом управом приложио је и преводе одлука судова у Пољској, Италији, Немачкој и Хрватској у сличним случајевима, и позвао се на Устав Србије који у члану 16. захтева да се закони и судска пракса Савета Европе непосредно примењују.

Ни то му није помогло, па амбасада САД у ноти констатује: „У овом случају, изгледа да је одлука Министарства финансија била у сукобу са чланом 16. Устава Србије јер је занемарила захтев др Вучићевића да се примени Протокол I, члан 1, Европске конвенције о људским правима“.

Америчке дипломате у својој ноти закључују:

„Јако бисмо ценили уколико би Управни суд могао да нам пружи појашњење проблема. Имајући у виду да овај случај чека на разрешење преко 20 година, желели бисмо да замолимо за брзо решење засновано на применљивом закону и актима овог случаја током претходних 20 година“.

Спорна зграда у центру Чачка подигнута је 1903. године у академском стилу, са по 102 квадрата у приземљу и на спрату, и мансардом. Милици Вучићевић је за то здање плаћено 1,51 милион динара, и још 7.219 динара за плац. „Просвета“ је, заједно са овом књижаром, као друштвено предузеће продата октобра 2007. на аукцији Агенције за приватизацију једном, а после две године другом купцу, али је и са њим Агенција раскинула уговор. Књижара је затворена пре 13 месеци и понуђена у закуп, али се нико не јавља.

– Верујем да ће експропријација бити поништена. Томе следи грађанска парница којом би се утврдило шта је „Просвета“ уложила у ову грађевину, а колико брату и мени дугује на име ренте – рекао је др Душан Вучићевић за „Политику“.

Гвозден Оташевић