Слике обавијене мирисом кајмака и чварака

„Дођите људи да пробате пршуту са Златибора, послужите се уметници, ајде”, узвикивао је јуче месар у млечној хали Каленић пијаце, нуткајући грађане који су дошли на отварање прве изложбе слика организоване на градској тржници. Сликару Манету Шакићу ово није прво представљање дела у јавности, али у пијачној хали за продају сира, кајмака и меса јесте. Он се на Каленићу осећа као код куће јер одрастао је ту, у крају. Зато је идеја коју су иницирале „Градске пијаце” да баш на том месту Београђанима прикаже поставку „Врело” је, каже, одлична. Али не подржава предлог пијачне управе да чувени врачарски плато претворе у пијацу –трг.

– Супер је да од тргова направе пијаце. То сам виђао у свету, али не и да тржнице претворе у тргове. Никако не могу да замислим да било шта дирну на Каленић пијаци. Она треба да остане оваква каква је са свим тим рупама на платоу, јер њено камење је обликовано стопалима Београђана који су стотинама година корачали овуда. Ово аутентично место има душу, представља мешавину културних утицаја Истока и Запада и нипошто не треба да личи на неку европску пијацу, или тржни центар – истакао је Шакић.

Док су ћаскали, смешили се и разгледали слике, посетиoце је привлачио мирис пуномасног кајмака, домаћег кулена, сланине, чварака... Идеја да баш у својим просторијама градско предузеће организује изложбе и културне манифестације већини се свидела. Док је пунио цегер чварцима и пршутом, Милан Живковић, са Златара, редовна муштерија на Каленићу, бацао је око на суседни зид и велика платна.

– Ово је одличан спој лепог и корисног, два у један. Дуго година пазарим код мог Златиборца и дивно је што сада могу и слике да погледам, јер немам времена да одвојено то чиним. Надам се да ће организовати још сличних садржаја – нагласио је Живковић.

Међу посетиоцима био је и Јаков Гробаров, књижевник. Изложбу у млечној хали оценио је као одличан почетак 2011. године за домаћу уметничку сцену.

– Подсећа ме она оно што сам давних година виђао на централној тржници у Паризу, где су излагали најпознатији светски мајстори кичице – истакао је Гробаров.

Оливера Катарина, глумица и ауторова мајка, сматра да је веома храбро и симпатично што је Мане приказао своја дела на необичном простору који припада народу и оплеменио га. Будући да младог уметника, који сада ствара у Мадриду, сврставају међу европске таленте, Катарина каже да је излагањем „Врела” донео Европу на Каленић.

Док су посетиоци мезили, млекаџије и месари су, углавном, гунђали. Само им је још гужва због изложбе фалила, а ионако не могу ништа да зараде.

– Ма ја сам сељак човек, шта ме питате за изложбу, не размишљам о томе, већ како да купим џак ђубрива када је 3.000 динара – брецнуо се један од млекаџија.

Мора да је месарима посао ишао боље јер су разумније гледали на ову идеју. Док је вадила кости из пилећег батка и освртала се на уметничка дела, Тања Берић је објашњавала да организовање изложби попут ове уопште није лоша идеја, али да претварање Каленића у пијацу – трг никада неће подржати. Првенствено јер се плаши да ће им намети и закупи остати исти, а радно време бити скраћено због културних догађаја.

Златиборац Милован Стојановић, који је своје производе поклонио посетиоцима, каже да и није тако лоша замисао да се у хали организују поставке, али имао је једну замерку.

– Љубитељи уметности су се лепо почастили, али никоме није пало на памет да и нешто пазари код нас. Када би они који убудуће дођу на изложбе и пазарили нешто на тржници, онда би идеја била одлична – објаснио је Стојановић.

Да „Градске пијаце” нису овим измислиле „топлу воду” објаснила је Марија Бошњаковић, шеф информативне службе. Како каже, још се памти загребачки концерт „Парног ваљка” на пијаци – тргу „Долац”, италијански тргови кроз векове су остали упамћени по наступима познатих уметника, а у Београду ће на отварању прве пијаце – трга, на месту садашње Земунске, такође, каже, бити организован концерт.

– Шакићева изложба је илустрација садржаја који се могу организовати на будућој пијаци – тргу. Када по завршетку радног времена склонимо тезге на пијачним платоима, уз одобрење града, могу се чак приредити венчања или рођенданска славља. Ово је допринос нашег предузећа кандидатури Београда за европску престоницу културе 2020. године, којом показујемо да се јавни простори могу користити и као уметнички – истакла је Бошњаковићева.

Јучерашњу поставку отворио је певач Бора Дрљача, са колегом Бориславом Зорићем Личанином, који се показао у неуобичајеном светлу и готово перфектно, као српски Павароти, отпевао „О соле мио”.

Д. Јокић-Стаменковић