О љубави и патњи

Издавачка кућа „Архипелаг” објавила је нови роман Давида Гросмана (1954), под насловом „До краја земље”, у преводу Давида Албахарија. Роман, који говори о израелско-палестинским односима, већ је објављен у двадесетак земаља.

„До краја земље”, истиче Гојко Божовић, узбудљива је, несвакидашња сага о израелско-палестинским односима, о љубави и патњи, и о погибији сина у рату са Хезболахом у Либану. Историја и савременост, љубав и мржња, страст и очај, бол и бес, скрушеност и бекство од задатог живота, сећање и стварност, основне људске вредности у свету пуном насиља, свакодневни живот са сталним страхом од новог рата или од рата који је у току или од бомбаша самоубица – све су то велике теме Гросмановог романа казаног у духу узбудљиве, изнијансиране и слојевите приче. Гросман приповеда сугестивно и узбудљиво, а његов роман добија снагу велике фреске и полифоније у којима се сабирају слике и гласови, искуства проживљеног живота и све оно што је вредно сећања.

Како сам Гросман каже, роман „До краја света” је његова најинтимнија књига. Говорећи о историји израелско-палестинских односа, Гросман приповеда о савременим догађајима, а једно од финала ове узбудљиве и волуминозне књиге јесте погибија пишчевог сина у јединицима израелске војске на самом крају рата са Хезболахом.

Овај роман је добио читав низ признања прошле године: награду „Албатрос”, награду немачких издавача и књижара за мир, „До краја земље” један је од десет најбољих романа објављених у Израелу у протеклој деценији у избору Великог жирија критике најчитанијег израелског дневног листа „Jediot Aharonot”, а Давиг Гросман је недавно проглашен за једног од сто глобалних мислилаца у избору магазина „Foreign Policy”.

Давид Гросман живи у Јерусалиму. Један је од најзначајнијих савремених светских писаца и, свакако, најважнији савремени израелски аутор. Његова најважнија дела су: „Осмех јагњета”, „Интимна граматика”, „Цикцак дечко”, „Види под: Љубав”, „Буди мој нож”, „Неко да побегнем са њим: Роман о непоновљивом граду Јерусалиму”, „Њено тело зна”, „Лављи мед”, „До краја земље”. Објавио је и неколико књига прозе за децу и омладину, од којих је најпознатији кратки роман „Дуел у Јерусалиму”. Најважније публицистичке књиге: „Жути ветар”, „Слушајући на жици: Разговори са Палестинцима у Израелу”, „Смрт као начин живота”. По Гросмановим романима „Осмех јагњета” и „Види под: Љубав” снимљени су филмови. „Архипелаг” је, до сада, објавио три Гросманове књиге: „Види под: Љубав”, „Њено тело зна” и сада „До краја земље”.

На крају књиге је ауторова белешка о настанку романа: „Ову књигу сам почео да пишем у мају 2003. године, шест месеци пре краја служења војног рока мог најстаријег сина Јонатана, и годину и по пре него што је његов млађи брат, Ури, био регрутован. Обојица су служили у оклопним јединицама. Ури је знао заплет и ликове романа. Сваки пут кад смо разговарали телефоном и када би дошао кући на одсуство, питао би шта је ново у књизи и животу њених ликова. „Шта си им урадио ове недеље?” било је његово редовно питање. Већи део свог рока провео је на окупираним територијама, у патролама, извиђањима, заседама и контролним пунктовима, и повремено ми је причао о догодовштинама.

У то време, осећао сам – или, тачније, желео сам – да га књига коју сам писао заштити. Дванаестог августа 2006. године, у последњим сатима Другог либанског рата, Ури је убијен у јужном Либану. Ракета је погодила његов тенк док је покушавао да спасе војнике из другог тенка. Заједно са Уријем, погинули су и сви чланови посаде његовог тенка: Бнаја Реин, Адам Горен и Алекс Бонимович. Када је прошла шива, предвиђени период жаљења, вратио сам се књизи. Највећи део је већ био написан. Оно што се највише од свега променило био је одјек стварности у којој је написана коначна верзија”.

После читања романа „До краја земље”, Пол Остер је рекао: „Ово је књига огромне снаге и интензитета, ремек-дело Давида Гросмана. Флобер је створио Ему, Толстој Ану, а Гросман Ору – у потпуности живу, посве отелотворену. Прогутао сам овај обимни роман у грозничавом трансу. Болно, лепо, незаборавно”.

З. Радисављевић