Само за праве џентлмене

Како препознати Британца у гомили света? Онје тај што носи лептир-машну! Овај стари виц добрим делом је утемељен на филмским стереотипима, нарочито после серијала о Џејмсу Бонду, тајном агенту 007. Врхунац је кад у „Голдфингеру” Шон Конери скине ронилачко одело, а исподноси савршено бели таксидо,испеглан и сув, црне панталоне и –лептир-машну.

Слика уштогљеног Енглеза са лептир-машном, која је у 20. веку била оличење конзервативне традиције, у 21. употпуњује имиџ модерног кицоша (на енглеском је зову и „beau tie”, у преводу кицошка кравата) у ствари је – парадоксално – потпуна супротност ономе што је овај одевни предмет значио почетком деветнаестог века, на врхунцу своје популарности: био је симбол побуне, боемије, спонтаности…

Отмени модни детаљ правог џентлмена, наводно, потиче још из 17. века,

многи државници, познати писци, сликари, адвокати, лекари, новинари (практични бизнисмени у мањој мери) преузели су је као омиљени детаљ у гардероби, и носили је много чешће него што је захтевала етикеција... Лептир-машномје био опчињен славни француски књижевник Оноре де Балзак, касније и Жан-Пол Сартр, од ње се није раздвајао ни британски премијер Винстон Черчил. Црна лептир-машна редовно је красила снежнобеле кошуље Френка Синатре, а бела употпуњује светли смокинг британског принца Вилијема. На нашим просторима везивали су је чешће од других нобеловац Иво Андрић и комедиограф Бранислав Нушић, а била је „знак распознавања” чувеног „Политикиног” новинара Мирослава – Мире Радојчића, првог југословенског дописника са Запада после Другог светског рата. На његовој сахрани (циничном игром случаја истог дана, 15. јануара 2000. године је убијен Жељко Ражнатовић Аркан) неко је приметио: „Отишла је последња српска лептир-машна”.

Има, додуше, нека „тајна веза” између српских новинара и лептир-машне: мотала се око врата првог председника Удружења новинара СрбијеДушана Шијачког (1922) иКосте Луковића, председника Београдске секције Југословенског новинарског удружења (1924–1925)...Ипак, наш легендарни колега Миро био је први који је пркосно своју свилену љубимицу извео из природног окружења – дипломатских салона и ноћних клубова – у сивило свакодневице. Издвајала га је као „господина” међу мноштвом југословенских „другова” са олабављеним краватама од синтетике.

Данас је, међутим, постало сасвим уобичајено да се лептир машна носи не само уз тамно вечерње одело и белу кошуљу (стил „конобар”) већ и узкожну јакну, фармерке, спортске патике,карирану кошуљуподврнутих рукава и разне друге комбинације које смисле дизајнери. Савремени „дендији” се не буне много кад у таблоидима виде своју фотографију са лежерно развезаном лептир-машном после бурне ноћне забаве.

„Долче и Габана”су опседнути лептир-машнама, али их и други модни креатори уводе „на велика врата” у свет мушког и женског одевања, смишљајући нове материјале и десене.

Наравно, за свечане прилике остају оне црне, уз фрак, смокинг или токсидо.

Како одабрати праву? Присталице класичног стила ће се определити за дискретне једнобојне, од свиле или сатена, евентуално са бисером на чвору, мондени за неку познате светске марке  или ручно рађену, неконвенционалним мушкарцима ће лепо „лећи” оне са пругицама, туфницама или јарких боја.

Ако спадате међу оне који воле да су неспутани, и не желе да их стежу ни формална одела ни разне „керефеке” око врата, барем прочитајте причу једног од наших најспонтанијих писаца, лане преминулог Моме Капора, илустровану његовим дивним цртежима, о Ратку Леру, чувеном мајстору који је правио најлепше лептир-машне у Београду, у свом маленом дућану у близини раскрснице код Лондона. „Леро, краљ лептира” говорио дечаку који је прво био заљубљен у лептире, а касније и у лептир-машне. Сасвим разумљиво. Јер, шта је у ствари лептир-машна? Машна која одлепрша у виду лептира, после десете туре пића (некима не треба ни толико). Зато је најбоље да остане тамо где јој је одувек место – код правих џентлмена.

 -------------------------------------------------------------------------

Скупа отменост

Ако је веровати енглеским трговцима, продаја лептир-машни у последњих годину дана повећана је за готово 30 одсто, како у реномираним специјализованим радњама (Turnbull&Asser, Gieves & Hawkes, Clark Kent, Thomas Pink…), тако и путем Интернета, и то, занимљиво, махом међу млађим мушкарцима. Највећи пораст бележе фирмиране лептир-машне, чија је цена од 30 до преко 100 фунти, у зависности од материјала, дизајнера и, наравно, тренутне моде.

Тако, на пример, најјевтиније су оне од жакара и сомота (30 фунти), па дезениране свилене „hackett” (35 фунти), док једнобојне свилене „ralph lauren” коштају 70 фунти, а кашмирске„brioni” или armani –чак 120 фунти. Најјевтиније лептир-машне „са именом” у Лондону коштају 20 фунти (око 2.500 динара), што за просечног Енглеза уопште није много, јер се сматра да су обавезни део гардеробе сваког џентлмена, а од тога колико их и каквих има, често зависи његов друштвени статус.