Голдони опет пред публиком

Слика хрватског академског сликара Раула Голдонија (1919–1983), која је по поруџбини социјалистичке власти урађена у холу првог спрата Музеја 25. мај 1963. године, петнаест година није била доступна јавности, пошто је због потреба Октобарског салона 1996. рад прекривен – испред њега тада је подигнут зид од ригипса. У сарадњи са Централним институтом за конзервацију, тим Музеја историје Југославије јуче је почео са откривањем овог монументалног дела, величине 4,4 пута 14,6 метара, чија је тематика „живот, страдања и борба југословенских народа од средњег века до ослобођења”, после чега ће бити установљено његово право стање.

– Оштећења на слици су веома озбиљна и захтевају детаљну анализу узрока који су довели до њеног пропадања, како би се они на прави начин отклонили. Пре доношења одлуке о редоследу конзерваторских интервенција потребно је урадити физико-хемијске анализе како би се утврдила и техника којом је Голдони сликао. Такође, неопходна је и анализа материјала којим је слика премазана, што само по себи представља веома чудан поступак, јер се слике обично заклањају паноима када је то неопходно, али не овако како је то овде учињено. Приликом повременог кречења ваљак је додиривао слику, у неколико наврата, што је посебно оштетило. Тек када нам буде познат прецизан састав материјала којим је она прекречена ти слојеви моћи ће безбедно да се уклоне – рекла је Вања Јовановић, спољни сарадник Централног института за конзервацију.

Рад на рестаурацији, према проценама, може да потраје и неколико месеци, од чега ће зависити када, како и којом приликом ће посетиоци моћи ово дело поново да виде.

Стварање слике Голдони је започео 1. августа 1963. године, у сарадњи са академском сликарком Маргитом Тркуљом из Загреба. Његов хонорар износио је 1.800.000, а Тркуљин 400.000 тадашњих динара, што је у доларима износило 2.400, односно 530 долара (његов би хонорар данас вредео 17.190, а хонорар његове сараднице 3.818 долара). Овај уметник аутор је, иначе, још две зидне слике у Београду –у централној ложи на стадиону ЈНА, која је такође сачувана, и у простору Војне академије на Бањици која, нажалост није пронађена. Његове дизајнерске радове, пре свега уникатне стаклене употребне предмете, скулптуре и мултипле од стакла, у изради стакларе „Борис Кидрич” у Рогашкој Слатини и сомборског „Кристала”, Јосип Броз Тито је често наручивао и поклањао својим гостима.
Изложба „Иза гвоздене завесе”, у оквиру чијег пратећег програма је и дошло до делимичног откривања ове слике која се може сврстати у званичну, програмску уметност СФРЈ, обухвата 100 радова пољских и 100 радова руских аутора из збирки приватних колекционара из Пољске, представља режимску соцреалистичку уметност у Пољској и Русији као и уметничке праксе које су се развијале у супротности са званичним диктатима. Сви заинтересовани поставку ће моћи да погледају до 13. фебруара.

М. Димитријевић