Гордијев чвор урбанизма

Конкурс за идејно архитектонско-урбанистичко решење простора Теразијске терасе, око кога су урбанисти  много пута ломили копља, недавно су расписали Дирекција за грађевинско земљиште, друштва архитеката и урбаниста и Мали колектив-ЕТБ (фирма која гради пословно здање у Балканској 2). Планери би требало да до 14. децембра понуде решење будућег изгледа парка, који се простире од Теразија до Улице краљице Наталије, али анкетно урбанистичко решење за простор од Теразијске терасе до Савског амфитеатра обухватајући зону од Улице краљице Наталије ка Карађорђевој.
Требало би подсетити да прича о уређењу урбанистичког склопа "Теразијске терасе" потиче и 19. века. Иако простор ове локације није строго дефинисан он обухвата део савског гребена, који се дужином од триста метара протеже југозападно од Теразија, почевши од процепа између хотела "Москва" и "Балкан", па све до Карађорђеве улице. Изузетно благ пад терена омогућава поглед на Саву и хоризонт сремске равнице.

Хроничари су својевремено Теразијску терасу назвали  Гордијевим чвором београдског урбанизма. Прво целовито урбанистичко-архитектонско  решење понудио је француски архитекта Албан Шамон у свом генералном плану Београда из 1912. године. Према његовој идеји, каскаде трапезастих пијацета биле би украшене зеленим цвећем, фонтанама и објектима који не би ометали видиковац. Шамонов пројекат није реализован, али се, захваљујући њему, искристалисала основна идеја за Теразијску терасу.

Комисија за израду генералног урбанистичког плана је 1923. године одредила да се на овом месту пројектује тераса-видиковац. На конкурсу 1929. године изабрано је идејно решење архитекте Николе Добровића, који је пројектовао плато у нивоу Теразија, који је извучен до улице Народног фронта. На крајевима терасе налазиле би се две високе пословне зграде комерцијалног карактера. Испод платоа Добровић је предвидео простор за пословне и забавно-атрактивне садржаје. Између подигнутих објеката, архитектонских оквира терасе, замислио је постављање водоравних вртова, са базенима и фонтанама. Пројекат из деведесетих година, према коме се данас гради, задржао је Добровићеву идеју да се на ободима Терасе изграде две пословне зграде у Призренској и Балканској улици, а да град заједно са инвеститорима тих здања уреди парк будући да је постојећи био само привремено решење и никада није плански декорисан и уређен.

Имајући све то у виду, жири ће имати тежак задатак при одабиру најбољег решења, према коме ће овај простор добити  коначан изглед. За сада је познато да жирију председава архитекта Бојан Ковачевић, директор Музеја града, а остали чланови су Јелена Радивојевић, представник Дирекције за грађевинско земљиште, Светлана Иванчевић, представник Завода за заштиту споменика културе, Маријана Стругар, представник Секретаријата за урбанизам, Драган Праштало и Ђорђе Недељковић, представници инвеститора и Влада Милић, представник Друштва урбаниста.