Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Филмска магија на Балкану

Филмска магија на Балкану
Фолекр Слендорф

Софија- За свега петнаест година постојања Софија фестивал је постигао далеко више него београдски Фест за четрдесет. Овде се данас одржава и редовна годишњи састанак борда Европске академије за филм, под председничком „палицом” легендарног немачког редитеља Вима Вендерса, уз активно учешће његових редитељских колега Фолкера Шлендорфа, Анджеја Зулавског и новопридошлог члана, српског редитеља Горана Паскаљевића.

 Главна тема састанка председништва ЕФА је недавно најављена рестрикција буџета намењеног култури и филму коју Европска унија има намеру да спроведе кроз своје репрезентативне институције, што дубоко узнемирава европске филмске посленике, који чак припремају и протестно писмо насловљено на председника Европске комисије Жозеа Мануела Барозе. Вендерс, Зулавски и Паскаљевић, после пројекција својих филмова „Пина” (Вендерс), „Поседовање” (Зулавски) и „Буре барута” (Паскаљевић), одржаће данас и своје мајсторске радионице и тако употпунити и серијал важних филмских пратећих догађаја који,иначе, красе петнаестодневни софијски филмски маратон.

 Софијски филмски фестивал који још од оснивања води марљиви, упорни и потпуно посвећен филму – Стефан Китанов (прави човек на правом месту), између осталих, угостио је ове године и Отара Иоселијанија и његов филм „Чантрапас”, а славни грузијски редитељ надахнуто је говорио публици о совјетском филму у којем је својевремено „рођен”, о филмском стваралаштву „које је мање зло” и о главном разлогу због којег је још педесетих година двадесетог века решио да му филм буде судбина – о филму „Чудо у Милану” Виторија Де  Сике.

(/slika2)У Софију је синоћ стигла и једна од најлепших филмских глумица свих времена, незаборавна Анђелика из филма „Гепард” Лукина Висконтија – филмска дива Клаудија Кардинале. Софијски фестивал наменио јој је овогодишњу награду за животно дело, уз велику свечану церемонију праћену пројекцијом ресауриране копије Висконтијевог „Гепарда” (овенчаног „Златном палмом” 1963.), омогућивши уједно публици да данима унапред, путем интернета, поставља питања легендарној глумици.

 Већ трећи дан, паралелно са богатим и разноврсним филмским програмима, траје и чувени „Софија митинг” (софијски сусрети), серијал предавања и дискусија и интензивних састанака европских продуцената, посвећен развоју нових филмских пројеката са Балкана. У ишчекивању награда и копродуцентских аранжмана је и београдски редитељ Владимир Паскаљевић, који је јуче заједно са продуценткињом Инес Васиљевић, представио свој нови пројекат под радним називом „О успону и паду српске радничке класе” (према драми „Вечера за џ” Филипа Вујошевића).

 (/slika3)Прошле године на „Софија митингу”, заблистала је осмочлана екипа српског омнибус-филма „Октобар”, коју је предводио ментор, редитељ и асистент на ФДУ – Стефан Арсенијевић. Тачно после годину дана Арсенијевић се са ауторима Дамиром Романовим и Огњеном Исаиловићем вратио у Софију, како би пред пуном двораном софијске филмске академије, представили постигнуте резултате и показали публици измонтираних 30 минута филма. Екипа „Октобра” дошла је добро припремљена, „наоружана” флајерима, двд материјалом и великим шармом с којим су представили свој рад. Омнибус „Октобар” који говори о томе како револуција једе своју децу и који је својеврсна збирка од седам интимних прича о личним рефлексијама на „демократску револуцију” у Србији 5. октобра 2000., ускоро би требало да види и српска публика.

 У програму европских филмова приказан је и филм „Беса” Срђана Карановића, док је програм „Балкански филм” отворио ове године врата за филмове Срђана Кољевића (присутан у Софији), Олега Новковића, Николе Лежаића, али и за такозвани женски омнибус „Неке друге приче” који су софијској публици јуче представиле редитељке Ана Марија Роси и Марија Џиџева, словеначка продуценткиња Дуња Клеменц и аутор пројекта и извршни продуцент Ненад Дукић...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.