Слободна зона као добра фирма

Суботица – Компанија „Дункермотор“ почела је пробну производњу у Слободној зони „Суботица“. За неколико седмица из овог погона требало би да крене пуна испорука малих мотора редуктора, који, примера ради, покрећу роло врата. Истовремено, недалеко од њих подиже се хала од 12.500 квадратних метара „Норма групе“, мултинационалне компаније која производи делове за ауто-индустрију. Овај погон почео је да се подиже унутар Технолошког парка „Мали Бајмок“, али је на захтев инвеститора граница Слободне зоне проширена на додатна 3,2 хектара како би обухватила и њихов погон.

Тако су нови инвеститори одмах препознали погодности пословања у бесцаринској зони уз саму границу са Европском унијом, а то је адут који Суботица радо истиче у први план.

– Зона „Суботица“ обухвата 15 хектара, али већ је урађен елаборат који ће ускоро бити прослеђен Министарству финансија за проширење на додатних 20 хектара – каже за „Политику“ Сава Радак, директор и председник Управног одбора АД Слободна зона „Суботица“, додајући да су свесни да морају да припреме земљиште како би изашли у сусрет потенцијалним улагачима.

Основана још 1996. године, Слободна зона је таворила живећи на рачун својих оснивача: општине, фабрике „Север“ и неколико овдашњих фирми све до 2002. године и тек тада о Зони почиње да се размишља као о профитабилној фирми. Радак каже да му је први задатак био да привуче инвеститоре, и убрзо се показало да је долазак компаније „Лохер“, сада чланице „Сименс“ групе, био одличан потез. Фабрика мотора за ветрогенераторе почела је са десетак запослених, да би у једном тренутку имала чак 700 радника. Тренутно, због кризе број запослених је смањен на 450, али се очекује да се производња врати на пређашњи ниво. У „Дункермотору“ за сада има 17 запослених, а „Норма“ када 1. јуна почне са радом до краја године треба да запосли 139 радника.

Осим фирми чија производња се одвија овде, Слободна зона има и око 50 комитената, од којих су бар половина странци, који робу која овамо стиже даље намењују извозу.

– Оно што ми њима нудимо јесте зона ослобођена царине на увоз и плаћања ПДВ-а и поједностављена и брза царинска процедура – каже Радак.

Анализа вредности робе која је ушла у Слободну зону од 2005. године показује огроман раст. Тако је те године у Зону ушла роба у вредности од 60,5 милиона евра, а 2008. године достигнут је непревазиђени максимум од 136,8 милиона евра, да би у другој половини 2009. и већим делом прошле године био приметан пад па је тако лане улаз робе досегао 97,7 милиона евра. Први месеци ове године, према анализи којом располаже Радак, указују на постепени опоравак те да је у прва три месеца вредност робе у благом порасту у односу на прошлу годину.

Да се придобију инвеститори, потрудио се и град који је, примера ради, „Норми” одобрио коришћење грађевинског земљишта од 3,3 хектара без надокнаде, преузео на себе да Слободну зону прошири и на њихов плац, и да до њега доведе водовод, канализацију, гас, електричну енергију и приступни пут. Рок је био 1. јун, а до сада је обезбеђено све, осим приступног пута, и то пре свега због временских услова. С друге стране, град Суботица нема непосредну финансијску корист од рада фирми у Слободној зони јер су оне ослобођене плаћања одређених дажбина држави и локалној управи, али су значајне за привреду средине јер су уредне платише комуналних услуга и зарада радника.

Несумњиво је да су близина границе, квалитетна инфраструктурна опремљеност и добра организација унутар Слободне зоне „Суботица” препоручиле је инвеститорима, а иако за сада овде не желе да говоре о именима, извесно је да се већ неколико компанија интересује за долазак овамо.

Александра Исаков