Поново уче занат

Чачак – Хемијска индустрија „Први мај“ из Чачка и италијанска компанија „Ивас СПА“ из Риминија недавно су организовале две школе за обуку професионалних фасадера из Србије. Најпре тродневни „мастер г“ за 60 наших мајстора у луци где је Гај Јулије Цезар, пола века пре Христа, окупио своју војску. Затим и петодневни „мастер п“ на обали Западне Мораве, у кругу чачанске фабрике.

– Задатак ових људи од заната био је да савладају, теоретски и практично, курс за постављање фасадног система „термокапут“, по стандардима који гарантују унапређење енергетске ефикасности. Стечено знање увек ће бити на провери пред инспекторима који издају енергетски пасош грађевини – каже за „Политику“ инжењер Душан Кнежевић, сувласник „Првог маја“.

„Термокапут“ је савремени фасадни систем који су Чачани преузели од Италијана уговорима о преносу технологије, знања и искуства. Служи за термоизолацију са спољне стране зидова, било у новоградњи или за санацију старих фасада. Чине га изолационе плоче од експандираног полистирена (минералне вуне, плуте…), минерални лепак са мрежицом од фибергласа за армирање, минерални малтер за глачање и завршни слој трајних декоративних фасада на бази силикона, акрилата, силиката, кварца, фасадне цигле и осталих завршних слојева.

„Први мај“ је основан 1960. године и већ четири лета касније набавио је фабрику стиропора која је 2007. године, после приватизације, замењена модерном аутоматском линијом. Нова опрема и трансфер технологије из Риминија омогућили су чачанском колективу да, заједно са фабриком „Ивас“, ступи у ред оснивача Европске агенције произвођача квалитетних капута (CORTEXA).

– Успели смо да у Србију доведемо „Ивас“ који има 18 милиона квадрата постављених капута по Закону о енергетској ефикасности Европске уније. На тај начин, трансфером технологије, знања и искуства, српском кућевласнику понудили смо европски капут по домаћој цени – истиче Кнежевић.

Млади технолог наглашава да „термокапут“ елиминише расипање топлоте ка спољашности и смањује потрошњу огрева од 40 до чак 70 одсто, додајући да се инвестиција отплати за четири до шест година. Иначе, Закон о планирању и изградњи Републике Србије, донет пре годину и по, прописује унапређење енергетске ефикасности и квалитет омотача зграде, чиме се заслужује енергетски пасош.

Три четвртине здања у грађевинском фонду Србије направљено је пре 1980. године и имају малу или немају никакву топлотну изолацију, у виду омотача зграде. Просечна потрошња енергије у урбаним срединама Србије износи до 150 киловат-часова по квадрату стана. Старе, неизоловане куће троше 200–300 киловата, стандардно изоловане око 100, а савремене нискоенергетске грађевине само 40 киловата. Потрошња у такозваним пасивнопаметним кућама још је мања, не прелази 15 киловата.

Тим инжењера из „Првог маја“ ових дана бележи још два вредна подухвата. Најпре, дали су технологију извођења хидроизолације за нову фабрику воде у Београду, „Макиш 2”, материјалом „полицем“ који производи чачанска фабрика. Други пројекат био је „Обнова – реконструкција Ташмајданског парка“, по донацији Азербејџана и шефа те државе Гајдара Алијева, у славу нашег писца Милорада Павића и његовог „Хазарског речника“.

– У току извођења радова на бетонским стазама дошло је до одступања горње нивелете армиранобетонске плоче, па је било потребно лепљење гранитних плоча дебелим слојем лепка и све то на температури испод плус пет степени. Ми смо једини од произвођача одговорили захтеву пројекта и пројектаната, професора са Архитектонског факултета, сачинили елаборат и извели радове користећи наш материјал „унимер“ – рекао нам је Душан Кнежевић.

Гвозден Оташевић