Многи животи књижевности

Након потонућа Титаника, у олупинама брода пронађена је торба са личним стварима и документима човека по имену Ирвин Хауард, међутим, такође је откривено да његово име никада није ни било на листи путника. Пошто је прочитала чланак о овом открићу, шпанска књижевница и новинарка Марта Ривера де ла Круз, која је јуче посетила свог београдског издавача – Графички атеље „Дерету”, удаљила се од стварности и измаштала роман о човеку који је тако вешт у измишљању прича да је способан да изнова осмисли животе и прошлост људи. Назвала га је „Човек који је измишљао приче”. Књигу је са шпанског превела Сандра Нешовић.

Према речима ауторке, овај роман од 2000. године, када се појавио у Шпанији, није имао запажени успех, али је доживео поновно издање и велику читаност шест година касније, када је Марта Ривера ушла у најужи избор за награду „Планета”. Књига говори о дечаку Лајнусу Дафу, из времена викторијанске Енглеске, који поседује тај необични дар да својом огромном маштом креира другачију прошлост за све који му се обрате, од кафеџија до племића и богаташа. На волшебан начин, ове приче повезаће мало село у Ирској са Њујорком, Кубом и Галицијом.

– Писање ове књиге било је захтевно, сваки део захтевао је посебну пажњу, почев од оног у викторијанској Енглеској, до дешавања у Њујорку, Хавани, или у Галицији, на такозваној Обали смрти. Стога ми није било лако што књига у почетку није имала успеха. Шест година касније, када сам са романом „У време чуда” ушла у најужи избор за награду „Планета”, и моје друге књиге су „оживеле” па и ова, објашњава књижевница.

Марта Ривера де ла Круз објавила је роман „Као да двадесет година није ништа” 1998. године, за који је добила награду Књижевног удружења Севиље за младе писце. Касније је објавила и дело „Хотел Адмирал”, две књиге есеја, као и књигу за децу.

– Роман „У време чуда” писала сам непосредно после смрти моје мајке. Реч је о штиву које говори о томе како разумети и савладати бол. Два су тока приче, први говори о односу мајке и кћерке, о томе да се жаљењем не добија много, али да у великој мери значи сећање на оне које смо волели. Други ток припада авантурама деке Силвија, представљајући везу са књигом „Човек који је измишљао приче” – каже ауторка, додајући:

– Књижевност је једини начин да живите и неке друге животе, зато и ја, као мој јунак, сматрам да писац треба маштом да утиче на своје читаоце и да их преображава.

Иначе, 23. април обележава се као Светски дан књиге, који су књижари из Барселоне установили 1926, у знак сећања на исти дан смрти Шекспира и Сервантеса, 1616. године. Књижари су тада одлучили да сваком купцу који тада купи књигу поклоне по један цвет, што ће, како најављује, на овај дан учинити и Графички атеље „Дерета”.

М. Вулићевић