Црне овце

После безмало две деценије транзиције српских боја и обличја, саветници актуелне потпредседнице владе Верице Калановић (Никола Павичић, Драгољуб Вукадиновић и Мирко Тодоровић) предложише да се направи црна листа послодаваца који су варали државу, партнере и запослене. Оне који отворе или купе фирму, задуже је до гуше, узму робу на одложено плаћање, емитујући хрпе безвредних меница (што је кривично дело), месецима не плаћајући ни раднике ни држави порезе и доприносе… И нестају са тржишне сцене. Рачун им се блокира и покреће стечајни поступак. А они, сада под другом фирмом, крећу поново у нову пословну авантуру са истим исходом – банкрот до последњег динара. И тако у круг.

Сада би влада, како се саветници надају, а потпредседница за економски део кабинета то протежира, требало уз помоћ три министарства (финансија, правосуђа и економија) да стане на пут онима који се огрезли у корисним малверзацијама. Да ли ће таква мера бити и усвојена, остаје да се види, јер су могућа разна тумачења, али и политичке реперкусије такве одлуке. Али, хајде, нека се и такво решење и – донесе. Да се бар једном одвоје беле од црних оваца и да се коначно са успешног предузетника скине сумња да је лопужа.

Први закључак је – да таква мера долази доста касно. Када је процес приватизације и приватне иницијативе при крају и када се показало да су предузећа продавана само да се скину са списка имагинарног друштвеног власништва. Без јасних пословних правила, али и санкција за рђав рад и финансијски резултат, нови капиталисти су, веома често, исисавали све што су вредно затекли, задуживали или гурали тек купљене фирме у хипотеке, а раднике у пропаст и у руке, а коме другом, до држави.

О томе најбоље сведочи чињеница да је најмање трећина свих приватизација – поништена. И држава је све оно што је узела за продате фирме вратила и преплатила на разне начине – од субвенција, социјалних давања, измиривања заосталих плата, повезивања стажа, плаћања доприноса, тражења нових купаца…

Русија је, рецимо, неуредно плаћање зарада радницима и обавеза држави прогласила кривичним делом, па сви послодавци који то избегавају, а имају паре на рачуну или огроман капитал, иду у затвор или им се имовина плени и ставља на добош.

Западни свет је то одавно решио на други начин, а ми остадосмо негде између, јер би и држава, као највећи дужник, а с њом и њена јавна предузећа, одмах требало ставити на списак оних који не поштују правила. А то, опет, није политички угодно, па се лако може догодити да и ова идеја буде само једна од добрих маркетиншких и предизборних парола, а да суштина остане – иста. Влада је на потезу.