Crne ovce

Posle bezmalo dve decenije tranzicije srpskih boja i obličja, savetnici aktuelne potpredsednice vlade Verice Kalanović (Nikola Pavičić, Dragoljub Vukadinović i Mirko Todorović) predložiše da se napravi crna lista poslodavaca koji su varali državu, partnere i zaposlene. One koji otvore ili kupe firmu, zaduže je do guše, uzmu robu na odloženo plaćanje, emitujući hrpe bezvrednih menica (što je krivično delo), mesecima ne plaćajući ni radnike ni državi poreze i doprinose… I nestaju sa tržišne scene. Račun im se blokira i pokreće stečajni postupak. A oni, sada pod drugom firmom, kreću ponovo u novu poslovnu avanturu sa istim ishodom – bankrot do poslednjeg dinara. I tako u krug.

Sada bi vlada, kako se savetnici nadaju, a potpredsednica za ekonomski deo kabineta to protežira, trebalo uz pomoć tri ministarstva (finansija, pravosuđa i ekonomija) da stane na put onima koji se ogrezli u korisnim malverzacijama. Da li će takva mera biti i usvojena, ostaje da se vidi, jer su moguća razna tumačenja, ali i političke reperkusije takve odluke. Ali, hajde, neka se i takvo rešenje i – donese. Da se bar jednom odvoje bele od crnih ovaca i da se konačno sa uspešnog preduzetnika skine sumnja da je lopuža.

Prvi zaključak je – da takva mera dolazi dosta kasno. Kada je proces privatizacije i privatne inicijative pri kraju i kada se pokazalo da su preduzeća prodavana samo da se skinu sa spiska imaginarnog društvenog vlasništva. Bez jasnih poslovnih pravila, ali i sankcija za rđav rad i finansijski rezultat, novi kapitalisti su, veoma često, isisavali sve što su vredno zatekli, zaduživali ili gurali tek kupljene firme u hipoteke, a radnike u propast i u ruke, a kome drugom, do državi.

O tome najbolje svedoči činjenica da je najmanje trećina svih privatizacija – poništena. I država je sve ono što je uzela za prodate firme vratila i preplatila na razne načine – od subvencija, socijalnih davanja, izmirivanja zaostalih plata, povezivanja staža, plaćanja doprinosa, traženja novih kupaca…

Rusija je, recimo, neuredno plaćanje zarada radnicima i obaveza državi proglasila krivičnim delom, pa svi poslodavci koji to izbegavaju, a imaju pare na računu ili ogroman kapital, idu u zatvor ili im se imovina pleni i stavlja na doboš.

Zapadni svet je to odavno rešio na drugi način, a mi ostadosmo negde između, jer bi i država, kao najveći dužnik, a s njom i njena javna preduzeća, odmah trebalo staviti na spisak onih koji ne poštuju pravila. A to, opet, nije politički ugodno, pa se lako može dogoditi da i ova ideja bude samo jedna od dobrih marketinških i predizbornih parola, a da suština ostane – ista. Vlada je na potezu.