Осамине заблуде

Убиством Осаме бин Ладена доспели смо, ми као свет, у нову ситуацију: нестао је симбол зла који је више него ико други обједињавао, у борби против њега, снаге добра. Ни у чему, наиме, међународна заједница није толико јединствена као у борби против тероризма, који је готово поистовећен са именом тог агресивног Саудијца.

Прете ли сада нове осаме, у стилу „свака вашка обашка”, без Осаме? То је само једна од многих недоумица, поводом његове ликвидације.

Америчка преправљања извештаја о обрачуну, као и необјављивање доказа о смрти „државног непријатеља број 1”, подгрејали су митове који су ионако окруживали Бин Ладена. Понегде га, још, величају као „првоборца против доминације Запада над муслиманима”, правдајући таквом етикетом масакре које је починила његова Ал Каида…

Овом приликом, побрајам чињенице које ми се чине битним за његово реалније профилисање. Као вођу покрета са много више погрешних него тачних рачуница.

1. Укључио се у промене света, али није схватио да оне иду против његовог екстремизма.

2. Борећи се против „америчког империјализма”, проповедао је „глобални калифат”, неприхватљив већини човечанства.

3. Док се супротстављао спољним једностраностима (САД, које су га претходно уздигле као борца против совјетског запоседања Авганистана) запао је у једностраности због којих су његову смрт поздравили и многи муслимански званичници.

4. „Јасмин револуције” у Тунису и Египту, као и настојања да се оне репризирају у низу других арапских земаља, бациле су у засенак његове ратоборне методе.

5. Ангажовао је своје муџахедине у сукобима за промену постојећег стања, и на просторима бивше Југославије, помажући „верској сабраћи” у Босни и на Косову.

6. Умишљао је да може да истумба глобални поредак иако није успевао да сруши ни локални, у родној Саудијској Арабији и по блискоисточном суседству, продубивши поделе, како унутар сунитских редова, тако и између њих и шиита.

7. Упориште је морао да потражи подалеко – у Авганистану, где је његов савез са талибанима свргнут међународном интервенцијом, са мандатом УН (као одговором на ударе отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон у којима је пре девет и по година погинуло око 3.000 људи).

8. Хроничари истовремено истичу да су на „Бин Ладеновом фронту за одбрану муслимана, највише страдали управо муслимани”.

9. Својим поступцима је, сматрају познаваоци, својевремено допринео одржавању на власти такође прилично једностраног Џорџа Буша (који је главне оружане акције преусмерио са потраге за најтраженијим терористом на инвазију петролејом богатог Ирака) а сада се прогнозира: да ће Бин Ладенова ликвидација повећати шансе за реизбор Барака Обаме.

10. Очувао је, додуше, део помно неговане мистериозности, али не својом заслугом: контрадикторни амерички службени извештаји дали су прилику „теоретичарима завере” да распламсају неверицу у његову судбину.

Свету, после свега, остаје да нађе одгонетку за загонетку: како је Бин Ладен постао „важан реметилачки глобални фактор” кад није имао ниједног, бар не званичног, савезника? Таква потрага би могла да потраје и дуже од потере (10 година) за вођом Ал Каиде, јер би морала да зачепрка по „џунгли” испреплетаних интереса, који забашурују разлике између добра и зла, између закона и безакоња, при чему „паралелне снаге” (корупције, прања прљавог новца, шверцом дроге и оружја, ратног профитерства, као и осталих облика организованог криминала) почесто премашују практичне домете легалних поредака.

И кад је „главна зверка” устрељена, „џунгла” остаје. Да би се оплеменила, потребно је знатно више спремности од прокламованог непосредног циља – истребљења Ал Каиде.

Тероризма је увек било и биће га, иако још измиче општеприхватљивој дефиницији. У садашњој фази је, чини се, постигао највеће „колатералне ефекте” у новијој историји. Поједностављено: атентати 11. септембра 2001. на Америку били су повод за њене војне интервенције, а да би се ублажиле последице по стандард Американаца, ондашња власт у Вашингтону је подстакла јагму за кредитима, поготову стамбеним, да би из потоњег низа банкротстава проистекла глобална финансијска, економска па и криза системских узора.

Претерују, наравно, сви који би да кривицу за све екстреме у које смо запали, свале на једног екстремисту. Заједничке мане не могу да се сведу на издвојено име.

Бин Ладен је, међутим, био жртва својих проповеди другима. Борбена парола била му је: „Ближи смо победи ми који волимо смрт него они који воле живот”. Али, док је друге слао у смрт, дугим скривањем од ње је показивао да воли свој живот, и тако наговестио да му, и по његовим речима, следује доживљени пораз.