Osamine zablude

Ubistvom Osame bin Ladena dospeli smo, mi kao svet, u novu situaciju: nestao je simbol zla koji je više nego iko drugi objedinjavao, u borbi protiv njega, snage dobra. Ni u čemu, naime, međunarodna zajednica nije toliko jedinstvena kao u borbi protiv terorizma, koji je gotovo poistovećen sa imenom tog agresivnog Saudijca.

Prete li sada nove osame, u stilu „svaka vaška obaška”, bez Osame? To je samo jedna od mnogih nedoumica, povodom njegove likvidacije.

Američka prepravljanja izveštaja o obračunu, kao i neobjavljivanje dokaza o smrti „državnog neprijatelja broj 1”, podgrejali su mitove koji su ionako okruživali Bin Ladena. Ponegde ga, još, veličaju kao „prvoborca protiv dominacije Zapada nad muslimanima”, pravdajući takvom etiketom masakre koje je počinila njegova Al Kaida…

Ovom prilikom, pobrajam činjenice koje mi se čine bitnim za njegovo realnije profilisanje. Kao vođu pokreta sa mnogo više pogrešnih nego tačnih računica.

1. Uključio se u promene sveta, ali nije shvatio da one idu protiv njegovog ekstremizma.

2. Boreći se protiv „američkog imperijalizma”, propovedao je „globalni kalifat”, neprihvatljiv većini čovečanstva.

3. Dok se suprotstavljao spoljnim jednostranostima (SAD, koje su ga prethodno uzdigle kao borca protiv sovjetskog zaposedanja Avganistana) zapao je u jednostranosti zbog kojih su njegovu smrt pozdravili i mnogi muslimanski zvaničnici.

4. „Jasmin revolucije” u Tunisu i Egiptu, kao i nastojanja da se one repriziraju u nizu drugih arapskih zemalja, bacile su u zasenak njegove ratoborne metode.

5. Angažovao je svoje mudžahedine u sukobima za promenu postojećeg stanja, i na prostorima bivše Jugoslavije, pomažući „verskoj sabraći” u Bosni i na Kosovu.

6. Umišljao je da može da istumba globalni poredak iako nije uspevao da sruši ni lokalni, u rodnoj Saudijskoj Arabiji i po bliskoistočnom susedstvu, produbivši podele, kako unutar sunitskih redova, tako i između njih i šiita.

7. Uporište je morao da potraži podaleko – u Avganistanu, gde je njegov savez sa talibanima svrgnut međunarodnom intervencijom, sa mandatom UN (kao odgovorom na udare otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington u kojima je pre devet i po godina poginulo oko 3.000 ljudi).

8. Hroničari istovremeno ističu da su na „Bin Ladenovom frontu za odbranu muslimana, najviše stradali upravo muslimani”.

9. Svojim postupcima je, smatraju poznavaoci, svojevremeno doprineo održavanju na vlasti takođe prilično jednostranog Džordža Buša (koji je glavne oružane akcije preusmerio sa potrage za najtraženijim teroristom na invaziju petrolejom bogatog Iraka) a sada se prognozira: da će Bin Ladenova likvidacija povećati šanse za reizbor Baraka Obame.

10. Očuvao je, doduše, deo pomno negovane misterioznosti, ali ne svojom zaslugom: kontradiktorni američki službeni izveštaji dali su priliku „teoretičarima zavere” da rasplamsaju nevericu u njegovu sudbinu.

Svetu, posle svega, ostaje da nađe odgonetku za zagonetku: kako je Bin Laden postao „važan remetilački globalni faktor” kad nije imao nijednog, bar ne zvaničnog, saveznika? Takva potraga bi mogla da potraje i duže od potere (10 godina) za vođom Al Kaide, jer bi morala da začeprka po „džungli” isprepletanih interesa, koji zabašuruju razlike između dobra i zla, između zakona i bezakonja, pri čemu „paralelne snage” (korupcije, pranja prljavog novca, švercom droge i oružja, ratnog profiterstva, kao i ostalih oblika organizovanog kriminala) počesto premašuju praktične domete legalnih poredaka.

I kad je „glavna zverka” ustreljena, „džungla” ostaje. Da bi se oplemenila, potrebno je znatno više spremnosti od proklamovanog neposrednog cilja – istrebljenja Al Kaide.

Terorizma je uvek bilo i biće ga, iako još izmiče opšteprihvatljivoj definiciji. U sadašnjoj fazi je, čini se, postigao najveće „kolateralne efekte” u novijoj istoriji. Pojednostavljeno: atentati 11. septembra 2001. na Ameriku bili su povod za njene vojne intervencije, a da bi se ublažile posledice po standard Amerikanaca, ondašnja vlast u Vašingtonu je podstakla jagmu za kreditima, pogotovu stambenim, da bi iz potonjeg niza bankrotstava proistekla globalna finansijska, ekonomska pa i kriza sistemskih uzora.

Preteruju, naravno, svi koji bi da krivicu za sve ekstreme u koje smo zapali, svale na jednog ekstremistu. Zajedničke mane ne mogu da se svedu na izdvojeno ime.

Bin Laden je, međutim, bio žrtva svojih propovedi drugima. Borbena parola bila mu je: „Bliži smo pobedi mi koji volimo smrt nego oni koji vole život”. Ali, dok je druge slao u smrt, dugim skrivanjem od nje je pokazivao da voli svoj život, i tako nagovestio da mu, i po njegovim rečima, sleduje doživljeni poraz.