„Глуварење” једини вид забаве

Крагујевац – Прилике у земљи, пре свега беспарица и безнађе, али и недостатак културних садржаја у граду, основни су разлози због којих се крагујевачки тинејџери одају алкохолу. У пићу налазе компензацију за све што им недостаје, а једна трећина адолесцената пробала је алкохол у тринаестој години. Већ у петнаестој почињу да се опијају, каже докторка Весна Андрејевић, специјалиста социјалне медицине, запослена у Институту за јавно здравље Крагујевац.

Зависност младих од алкохола данас је озбиљан друштвени проблем, наглашава наша саговорница.

– Традиција и културолошке наслаге стварају атмосферу у којој се деца од најранијег детињства усмеравају ка алкохолу, као нечему што треба упражњавати. Родитељи малој деци понуде чашу пива, да виде хоће ли се мрштити или не. Осмех на лицу после једног или више гутљаја изазива опште одушевљење и нико не слути шта од тога може испасти. Породица је, дакле, први фактор који утиче на понашање деце, а онда, у школском добу, долазе друштво и журке, а на њима свако мора да буде „најјачи“ и „најбољи“ – објашњава докторка Андрејевић.

Појава малолетника на улици под дејством алкохола пре тридесетак година изазивала је подозрење околине, данас је то део свакодневице.

– Некада је било срамота бити виђен пијан на улици пре пунолетства, у такве младе људе свако је упирао прстом. Данас, међутим, тинејџери упражњавају алкохол без страха да ће бити санкционисани. Моралне вредности су изопачене, а последњих година као да више нико и не обраћа пажњу на чињеницу да млади прекомерно конзумирају алкохол – упозорава наша саговорница.

Око 60 одсто крагујевачких средњошколаца изјашњава се да алкохол конзумира из забаве и задовољства, а сваки десети адолесцент каже да се опија из досаде.

– У погледу културних догађаја који су прилагођени узрасту о коме говоримо, ситуација у Крагујевцу је врло лоша. Биоскопских пројекција, практично, нема, позоришних, такође, а некадашње игранке на отвореном замењене су окупљањима по кућама и становима. Далеко од очију јавности, клинци могу да раде шта им је воља, а мали број радњи поштује закон који забрањује продају алкохола млађима од осамнаест година. Тинејџерима је алкохол постао доступан и могу да га набаве на сваком ћошку – каже докторка Андрејевић.

Не треба занемарити ни утицај телевизије, тврди саговорница „Политике“, наглашавајући да готово сваки ТВ шоу прате рекламе за неку врсту алкохолног пића.

– Уместо одласка на неки културни догађај, код младих је „глуварење“ постало једини вид забаве и опуштања. Опијају се где стигну, углавном по парковима, школским двориштима, на улици – напомиње докторка Андрејевић.

У медицинској теорији постоје термини којима се дефинише зависност младих од алкохола, али је пракса изнедрила боље појмове, тврди наша саговорница.

– Ја бих рекла да пију „ко сунђери“. И са тако дефинисаним проблемом се што пре треба суочити. То, међутим, није једноставно. Родитељи криве школу, школа родитеље, а сви заједно кажу да је највећа одговорност на друштву. Због тога је најбоље деловати превентивно. У оквиру Радног тела за превенцију болести зависности, које је формирано на нивоу града, ми сваке године обиђемо све школе, а циљна група су нам ђаци петог разреда. То је прави, да не кажем последњи тренутак када треба превентивно деловати – сматра докторка Андрејевић и додаје:

– На тинејџере најделотворније утичу приче бивших зависника од алкохола, њихова сведочења су наш највећи адут у борби да младе генерације правилно усмеримо.