Одузимање имовине пред Уставним судом

Иницијатива за оцену уставности Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела пред Уставним судом поднета је из адвокатске канцеларије Зденка Томановића и од групе адвоката, сазнаје „Политика”. По тој иницијативи, Уставни суд је у среду одржао консултативни састанак, коме су присуствовали представници државних органа и правни стручњаци, а адвокати канцеларије Зденка Томановића нису били позвани.

Ова канцеларија заступа пред београдским судовима Дарка Шарића, окривљеног за шверц више од две тоне кокаина. По Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Шарићу је привремено одузето више луксузних кућа и станова у Србији.

Како сазнајемо, канцеларија Зденка Томановића је начелно оспоравала овај закон, по више тачака, а кључне замерке су да се закон примењује ретроактивно и да је одузимањем имовине уведена нова казна у наш систем кривичних санкција.

Уставни суд Србије је, пре коначног одлучивања, сазвао консултативни састанак да би са стручњацима размотрио питања која су од значаја за одлучивање о предмету. Састанку су присуствовали Влатко Марковић, председник Законодавног одбора Скупштине Србије, Јован Ћосић, представник Министарства правде, Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду, Бранко Николић, правни саветник ОЕБС-а, и Јован Ћирић, директор Института за упоредно право у Београду.

То је био први пут да се пред Уставним судом расправља о уставности Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који се примењује од 1. марта 2009. године. Још није заказан датум седнице на којој ће судије Уставног суда одлучивати о томе, али занимљиво је шта су стручњаци рекли на консултативном састанку.

– Не може бити речи о томе да је одузимање имовине казна. Ко год докаже законито порекло своје имовине, ништа му неће бити одузето ма колико он био крив за неко кривично дело. Када би одузимање имовине било казна, онда се не би спроводио посебан поступак доказивања порекла имовине, него би се она већ у кривичном поступку одузимала по аутоматизму – пренео нам је судија Мајић став који је изнео пред Уставним судом.

Када је у питању ретроактивна примена Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, подносиоци иницијативе су истакли да се не може одузимати имовина која је стечена пре примене овог закона. Јер, у неким случајевима одузета је имовина стечена пре десет и више година.

– То што је неко стекао имовину пре доношења закона, ништа нас не спречава да утврђујемо порекло његове имовине уколико сумњамо да је проистекла из кривичног дела. Јер, у поступку одузимања имовине није реч о доказивању кривичног дела, већ о посебном механизму доказивања чињенице да је одређена имовина криминалног порекла – објашњава судија Миодраг Мајић.

Директор Института за упоредно право Јован Ћирић каже да одузимање имовине стечене криминалом постоји у великом броју земаља и да је то општеприхваћени и најефикаснији начин борбе против организованог криминала.

– Истина је да тај закон подсећа на конфискацију имовине из доба комунизма, али тај закон је управо и промовисао италијански комунистички посланик Пио ла Торе, који је због тога изгубио главу. Убили су га мафијаши у центру Палерма 1982. године. Одмах након тога италијански парламент је изгласао закон о одузимању имовине стечене криминалом, какав се данас примењује у читавом развијеном свету. Србија је ратификовала међународне конвенције и усвојила препоруке међународних организација да се и код нас донесе такав закон. Према томе, ту нема ничег спорног – каже Ћирић.

Пред Уставним судом било је постављено и питање какав би став Суд у Стразбуру имао поводом одлука српских судова о одузимању имовине.

– Речено је да је Европски суд за људска права већ разматрао неколико случајева у којима је истицан проблем ретроактивности примене закона. Став судија у Стразбуру јесте да одредбе нашег закона по том питању нису толико репресивног колико су превентивног карактера. Мислим да је то тумачење мало натегнуто, јер генерално се за сваку репресију може рећи да је превентивна. Међутим, став Стразбура је да нема повреде ретроактивности и да се на тај начин спречава да прљав новац нађе своје токове и поново буде употребљен за криминалне активности. Општи је став да се примене све мере против организованог криминала, по сваку цену, па и ону цену која није баш демократска – објаснио је Јован Ћирић за „Политику”.

Он је на консултативном састанку пред Уставним судом истакао да је спорна одредба закона која предвиђа да се имовина може одузети и од оставиоца, јер „мртви се не могу бранити пред судом”.

– Никада се имовина не узима умрлом лицу, него његовим наследницима, по истом механизму како се одузима имовина коју је окривљени пренео на трећа лица – каже судија Миодраг Мајић. – Ако нарко-бос страда у неком обрачуну пре него што буде осуђен, а притоме буде утврђено да је био вођа организоване криминалне групе и да његова имовина није сразмерна његовим законитим приходима, праћење те имовине није везано за лица која су је наследила, већ за њено порекло. Наследник је власник имовине од моменти смрти оставиоца, али ако је она нелегално стечена, биће одузета, не због наследника, већ зато што је имовина, пре наслеђивања, стечена криминалом. Међутим, наследник и тада има право да доказује порекло имовине – каже судија Мајић.

Истиче да Србија никада није имала, нити ће имати, ефикасније и озбиљније средство у борби против организованог криминала од овог закона.

– Ако би Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела био склоњен из нашег правног система, ми бисмо били поново немоћни у борбу против организованог криминала. Међутим, тај закон може да ради против себе ако се не примењује правилно, јер ако се направе озбиљни киксеви, ако се одузме нешто за шта није било основа да се одузме, онда би дошло до озбиљних оспоравања тог закона – сматра судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић.

Александра Петровић