Берлусконијев фијаско на локалу

Од нашег дописника

Рим – Контроверзни каваљере доживео је прави изборни фијаско, чак и у свом родном Милану. После две деценије градоначелника из редова конзервативаца, италијански финансијски и модни центар, али и седиште Берлусконијеве империје, добио је новог градоначелника левичара – Ђулијана Пизапију. Кандидат опозиционе Демократске странке победио је на локалним изборима у Милану, освојивши 55 одсто гласова наспрам 44,9 одсто Летиције Морати, дугогодишње градоначелнице и Берлусконијеве кандидаткиње.

Огроман пораз Берлусконијеве коалиције није само забележен у Милану већ и у Торину, Болоњи, као и у једном од најважнијих италијанских центара на југу, Напуљу. Након другог круга гласања организованог у недељу и понедељак, убедљива победа опозиционог кандидата Луиђија де Мађистриса (који је освојио 65 одсто гласова наспрам 34,6 одсто кандидата владајуће коалиције Ђанија Летијерија) обележила је, према мишљењу италијанске штампе и јавног мњења, почетак дефинитивног краја владе Силвија Берлусконија.

Опозициона левичарска странка не представља новитет јужном италијанском центру, с обзиром на то да је последњих година управо ова политичка струја управљала Напуљом. Међутим, владајућа коалиција се надала да ће преузети контролу над овим најбитнијим центром на југу имајући у виду да се Напуљ већ више месеци суочава са озбиљним проблемом смећа на улицама као и огромном незапосленошћу посебно међу младима.

Берлускони је у више наврата истицао да је проблем смећа на улицама Напуља решен захваљујући акцијама владајуће коалиције у оквиру којих су и војници слати да купе смеће непосредно пред изборе.

Недовољне су биле и Берлусконијеве претње Италијанима који живе у Милану да ће победом Пизапије овај северни центар Италије постати „циганмала”.

Резултати локалних избора одражавају све константније незадовољство италијанског становништва владајућом коалицијом, изазвано и контроверзним суђењем премијеру које је последњих месеци обележило управо Милано.

У оквиру суђења у северном италијанском центру, премијер се терети за малолетну проституцију над младом Мароканком Каримом ел Маруг (познатијом као Руби) као и за злоупотребу службеног положаја. Берлускони је критикован и зато што је последњих месеци превише енергије уложио у сопствену одбрану пред миланским тужиоцима.

Занимљиво је да је Берлускони изгубио управо и у месту Аркоре, крај Милана, у коме се налази и његова позната вила, наводно седиште контроверзних забава.

И док представници Берлусконијеве коалиције упорно истичу да гласање на локалу нимало не представља тест за изборе на националном нивоу, државни подсекретар Карло Ђованарди поручује да је у наредне две године до завршетка мандата премијеру неопходно да се он побрине за своје политичко наслеђе.

„Пред њим је да одлучи да ли ће у историју ући као маршал Тито након кога се Југославија распала на парампарчад, или као Де Гаспери који је створио чврст систем који је трајао 40 година”, рекао је Ђованарди.

Италијанска штампа дефинише пораз у Милану стратешким ударцем за десницу док Берлускони поручује грађанима Милана и Напуља да би требало да се помоле као и да ће се убрзо покајати. „Управо када губим моја снага се утростручује”, закључио је премијер.

„Нисмо на крају Берлусконијеве владавине нити његове политичке каријере. Постоји огромна разлика између локалних и политичких избора”, изјавио је Фабрицио Чикито, премијеров савезник, истичући да успех кандидата на локалним изборима не осликава увек националну слику.

Сви Берлусконијеви следбеници ипак су се сложили да је реформа стратегије владајуће коалиције неопходна.

Италијански медији већ се забављају мишљу о животу италијанског премијера након политичке каријере: претпоставља се да би његову политичку палицу могла да наследи ћерка Марина. Ипак, многи политичари подсећају да Силвију Берлусконију пораз није стран и да је у више наврата своје политичке каријере италијански премијер успео да се издигне како из личних тако и из политичких криза.

Марина Лаловић