Борба против глади

Луис Инасио Лула да Силва

Борба против глади и сиромаштва мора бити један од приоритета у програмима влада, мултилатералних институција и невладиних организација. Светска популација ће 2050. године достићи девет милијарди. Организација за храну и пољопривреду (ФАО) при Уједињеним нацијама упозорава на потребу за знатним повећањем снабдевања храном у свету, како би се задовољиле потребе људи. Афричка производња хране ће морати да се повећа пет пута, а производња у Латинској Америци морала би да се удвостручи.

Организација за храну и пољопривреду процењује да би 90 одсто ових потреба могло да се задовољи порастом продуктивности. Знамо, међутим, да је проблем глади у суштини проблем приступа храни.

Глобални изазови у вези са снабдевањем храном су нарочито компликовани, а ФАО може и мора да има главну улогу у борби против глади, стимулишући одрживу производњу хране и унапређујући глобално снабдевање храном.

Лидерство и партнерство на овом пољу никада нису били неопходнији. Глад и сиромаштво иду руку под руку, отуда ћемо решавањем проблема снабдевања храном помоћи да одговоримо на шири изазов постизања одрживог глобалног развоја у време растуће патње и нестабилности у многим регионима. Породице се суочавају са притиском због несигурног снабдевања храном, са мало наде да ће у блиској будућности добити помоћ. Управо овог месеца ФАО прогнозира да ће 2012. године вероватно доминирати високе и нестабилне цене пољопривредних производа.

У ствари, очекује се да ће рачун за међународни увоз хране ове године достићи највиши ниво – 1,29 билиона долара – али терет тих трошкова неће бити једнако распоређен. Земље које су по Уједињеним нацијама најниже развијене потрошиће 30 одсто више на увоз хране у 2011, повећавајући своје трошкове до приближних 18 одсто укупног увоза, у поређењу са светским просеком од око седам одсто. Оваква ситуација не доприноси глобалној привреди и социјалној стабилности.

Досадашњи резултати Бразила у решавању проблема глади и сиромаштва добро су познати. Програм „Без глади”, који је 2003. креирао и координисао др Хозе Грацијано да Силва, комбиновао је хитне акције са структуралним мерама за обезбеђивање хране. То је била почетна тачка за све друге политике спровођене током наредних година. Програми за трансфер прихода као што је „Болса Фамилија” – који помаже четвртини становништва – комбинују обезбеђивање хране, приступ образовању и здравственој заштити, са мерама за подстицање локалног развоја, нарочито у руралним областима.

Подстицање породица да се баве пољопривредом било је од суштинског значаја за успех социјалне политике у Бразилу. На породичним фармама се производи 70 одсто хране која се троши у земљи и представља десет одсто бразилског бруто друштвеног производа. Ови резултати не би били могући без истраживања у области пољопривреде, аграрне реформе и власништва над земљом, техничке помоћи и приступа кредитима и осигурању, између осталог. Уз помоћ свега овога, 32 милиона Бразилаца (преко 16 одсто становништва) победило је сиромаштво.

У складу са овим, Бразил се на међународној сцени активно залаже за уравнотеженији и социјално равноправнији глобални поредак. Наш приступ се заснива на успостављању равноправног партнерства са земљама у развоју широм света.

Моја земља се обавезала да ће један од врхунских међународних приоритета бити борба против глади и сиромаштва. Управо је ово био разлог што сам, као председник Бразила, прошле године представио Грасијана да Силву као кандидата за место генералног директора ФАО-а.

Без побољшања животних услова за своје грађане ниједна земља не може постићи одрживи развој; а бразилско искуство показује да су за побеђивање глади потребне координисане акције, политичка воља и учешће читавог друштва. Са кандидатуром Грацијана да Силве за ФАО, Бразил реафирмише своју посвећеност универзалној агенди борбе против сиромаштва и глади.