Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најскупље дозволе за градњу

Најскупље дозволе за градњу
Аугусто Лопез-Кларос

Услови за пословање у Србији су у односу на 2008. годину побољшани, каже Аугусто Лопез-Кларос, директор сектора анализе у Светској банци. То, заправо, показују резултати истраживања које је тим експерата ове међународне финансијске институције спровео у 19 различитих градова широм југоисточне Европе. Под лупом Светске банке нашли су се Крушевац, Зрењанин, Београд, Врање и Ужице. Истраживачи су мерили лакоћу пословања у четири области: оснивање привредних субјеката, добијање грађевинских дозвола, упис непокретности и поштовање уговора.

– По готово свим критеријумима остварен је напредак у односу на стање из претходног нашег извештаја. Неки градови у Србији су по условима за пословање лидери у региону – каже наш саговорник.

У извештају који је потписао пише да је један од најефикаснијих судова у региону, када је реч о решавању привредних спорова, у Зрењанину.

– Поступак траје само 10 месеци од дана подношења захтева за извршење. То је исто колико и у Сједињеним Америчким Државама. У овом граду, такође, користе се информационе технологије. И као помоћ судијама при упису предмета у уписник, али и при управљању судом. Предузетници, такође, могу да изаберу процедуру алтернативних система решавања спорова, којим се повећава ефикасност у раду. Тиме је смањен број нерешених случајева – каже наш саговорник и додаје да се на другој страни наше земље, у Крушевцу, налази један од најспоријих судова у овом делу Европе.

Оно што највише забрињава јесте то што се сви испитивани градови у Србији издвајају да су међу најскупљим у регији, али и у свету када је реч о добијању грађевинских дозвола.

– Накнаде за грађевинско земљиште чине највећи део, тачније три четвртине укупних трошкова. Иначе, југоисточна Европа спада у један од најскупљих региона у свету када је реч о добијању дозвола за градњу. На пример, у региону је овај документ чак 15 пута скупљи од просека у земљама Европске уније. У већини економија, највећи део укупних трошкова одлази на грађевинску дозволу, таксе и припадајуће порезе. Али у региону, постоји велика разлика у цени међу градовима – каже наш саговорник.

Наш саговорник истиче да и у овом сегменту има помака. Законом о планирању и изградњи из 2009. године поједностављени су поступци за издавање грађевинских дозвола. Нови закон је различито утицао на градове. У Врању, на пример, тај документ може да се добије за шест месеци. То је три месеца брже него 2008. године. С друге стране, у Београду је ситуација знатно погоршана. Инвеститори у српској престоници на овај документ чекају скоро годину дана. То је чак пет месеци дуже него 2008. године.

– Највећи изазов у примени овог закона представља претварање права коришћења у својинска – констатује наш саговорник.

Као позитиван пример у региону, када је о брзини добијања грађевинских дозвола реч, наш саговорник наводи Никшић у Црној Гори.

Инвеститори који буду читали извештај Светске банке видеће и да су трошкови за започињање пословања у региону југоисточне Европе сада готово упола мањи. Тај издатак се са 23 одсто 2008. године сада смањио на 13 одсто од просечног прихода по глави становника.

– У периоду између јануара 2008. и јануара 2011. године владе и локалне самоуправе у региону извршиле су 48 реформи које су допринеле побољшању услова за оснивање предузећа – напомиње директор сектора анализе у Светској банци.

Како каже, најбржи темпо реформи забележен је када је реч о покретању новог посла. Ипак, регион још заостаје за Европском унијом, где је покретање бизниса знатно јефтиније. Као позитивне примере у региону наводи Никшић и Пљевља у Црној Гори где се само 1,5 одсто прихода по глави становника троши на отварање фирме.

А. Телесковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.