Време је да падну камате

Чињеница да је кредитна задуженост у јуну, у односу на мај, повећана, само неупућенима може да изгледа да је у Србији поново почело осетније узимање зајмова код банака.

Суштински, међутим, кредитна задуженост није повећана, и то ће се, уосталом, видети наредних месеци. Грађани и привреда, којима су паре неопходне и морају да узимају кредите код банака, само су, заправо, искористили време да у јуну узму зајмове без нових оптерећења које је увела Народна банка Србије. По новим прописима централне монетарне институције, који су ступили на снагу последњег јунског дана, кредит у евро знаку може се добити само са учешћем или са депозитом од 30 одсто. Дакле, ни шпорет, ни клима, ни ауто не могу се купити без учешћа, кога једно време у банкама није било.

Динарски кредити ослобођени су овог намета, све са циљем популарисања задуживања баш у домаћој валути. С обзиром на то да су камате на кредите у динарима још увек веће него оне на кредите индексиране у еврима, а да је домаћа валута ојачала у овој години, нимало не чуди веће јунско интересовање да се узму баш ови зајмови.

Подаци Удружења банака Србије показују да је кредитна задуженост грађана, компанија и предузетника у Србији била крајем јуна за 3,8 одсто већа него у мају. Укупни кредити на крају јуна износили су 1.810 милијарди динара. Предузећа су задужена у износу од 1.214 милијарди динара, што је за 3,7 одсто више него у мају. Предузетници су банкама у јуну били дужни 74,93 милијарде динара, што је за 6,3 одсто више него у мају.

Да ли нешто добро може да произиђе из поменуте мере НБС, по којој се кредити могу добити само с наметом од чак трећине вредности зајма? Може – пад камата.

Банкари признају да у наредним месецима очекују пад тражења кредита. Због тога ће, кажу, морати да прилагоде своју понуду, прошире избор кредита и снизе каматне стопе, све како би неутралисали утицај мера НБС на пласман њихових средстава.

Камате код нас су високе, а с њима и профити. Банке се „ваде” да смо ризично тржиште, а, самим тим, и ризични клијенти. На ублажавање каматне политике не утичу чак ни добри позитивни сигнали, попут оног да нам је кредитни рејтинг, за разлику од многих других земаља, бољи него пре кризе. Шта још треба да се догоди да наш „кантри” ризик буде мањи, а с њим и цена новца?

Одговор једино може дати тржиште. Ово наше тржиште, овакво какво јесте, на коме се тискају 32 банке, а купаца пара је све мање и све су, нажалост, мање кредитно способни. Када им трошкови постану (пре)тешки, а њих не превале на клијенте – ваљда ће и камате почети да падају, баш као и цене пратећих услуга. А дотле – ко издржи.