Vreme je da padnu kamate

Činjenica da je kreditna zaduženost u junu, u odnosu na maj, povećana, samo neupućenima može da izgleda da je u Srbiji ponovo počelo osetnije uzimanje zajmova kod banaka.

Suštinski, međutim, kreditna zaduženost nije povećana, i to će se, uostalom, videti narednih meseci. Građani i privreda, kojima su pare neophodne i moraju da uzimaju kredite kod banaka, samo su, zapravo, iskoristili vreme da u junu uzmu zajmove bez novih opterećenja koje je uvela Narodna banka Srbije. Po novim propisima centralne monetarne institucije, koji su stupili na snagu poslednjeg junskog dana, kredit u evro znaku može se dobiti samo sa učešćem ili sa depozitom od 30 odsto. Dakle, ni šporet, ni klima, ni auto ne mogu se kupiti bez učešća, koga jedno vreme u bankama nije bilo.

Dinarski krediti oslobođeni su ovog nameta, sve sa ciljem popularisanja zaduživanja baš u domaćoj valuti. S obzirom na to da su kamate na kredite u dinarima još uvek veće nego one na kredite indeksirane u evrima, a da je domaća valuta ojačala u ovoj godini, nimalo ne čudi veće junsko interesovanje da se uzmu baš ovi zajmovi.

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je kreditna zaduženost građana, kompanija i preduzetnika u Srbiji bila krajem juna za 3,8 odsto veća nego u maju. Ukupni krediti na kraju juna iznosili su 1.810 milijardi dinara. Preduzeća su zadužena u iznosu od 1.214 milijardi dinara, što je za 3,7 odsto više nego u maju. Preduzetnici su bankama u junu bili dužni 74,93 milijarde dinara, što je za 6,3 odsto više nego u maju.

Da li nešto dobro može da proiziđe iz pomenute mere NBS, po kojoj se krediti mogu dobiti samo s nametom od čak trećine vrednosti zajma? Može – pad kamata.

Bankari priznaju da u narednim mesecima očekuju pad traženja kredita. Zbog toga će, kažu, morati da prilagode svoju ponudu, prošire izbor kredita i snize kamatne stope, sve kako bi neutralisali uticaj mera NBS na plasman njihovih sredstava.

Kamate kod nas su visoke, a s njima i profiti. Banke se „vade” da smo rizično tržište, a, samim tim, i rizični klijenti. Na ublažavanje kamatne politike ne utiču čak ni dobri pozitivni signali, poput onog da nam je kreditni rejting, za razliku od mnogih drugih zemalja, bolji nego pre krize. Šta još treba da se dogodi da naš „kantri” rizik bude manji, a s njim i cena novca?

Odgovor jedino može dati tržište. Ovo naše tržište, ovakvo kakvo jeste, na kome se tiskaju 32 banke, a kupaca para je sve manje i sve su, nažalost, manje kreditno sposobni. Kada im troškovi postanu (pre)teški, a njih ne prevale na klijente – valjda će i kamate početi da padaju, baš kao i cene pratećih usluga. A dotle – ko izdrži.