Причам са Надалом, али не пијемо пиће

Они који на телевизијским каналима „Спорт клуба” прате спортска збивања у Србији и свету знају Небојшу Вишковића (41), новинара, тениског тренера и коментатора, који им својим информацијама и причама изоштрава ТВ слику са тих догађаја.

Завршио је вишу школу за спортске тренере на одсеку за тенис. Први посао добио је 1992. у „Спортском журналу”. На Трећи канал РТС-а прешао је 1995, а кад се тај канал угасио отишао је, 2006, на Први програм РТС-а. Ту је остао до отказа који је, због одређених интервенција Срђана Ђоковића, Новаковог оца, дао у мају 2009. године. И од тада је запослен на ТВ каналу „Спорт клуб”.

У браку је с Иваном, новинарком ТВ Авала. Имају сина Лава (7).

Кад сте се предали спорту?

Од седме године сам тренирао тенис. У том спорту сам, са великим прекидима, остао све до 15. године. Затим сам тенис играо рекреативно, а у међувремену сам завршио школу за тениског тренера. Четири године сам радио два посла. Био сам новинар и тениски учитељ.

И како се то развијало?

Бити тренер само изгледа као лагодан посао за велике паре. Али, то је погрешан утисак. Рударски је то посао. Кад сам схватио да не могу да будем тренер, определио сам се за новинарство.

Ко Вам је био учитељ у „Журналу”?

Сарађивао сам са многима. Радио сам све спортове. И то је, по мени, била права школа новинарства. Али, имао сам и срећу. Ментор ми је био Воја Величковић, један од најбољих тениских новинара на свету, што није само моја процена.

Зашто је 2008. Срђан Ђоковић био љут на Вас?

Новак је играо меч с Надалом, а тај меч на РТС-у сам коментарисао из студија. Новаков отац Срђан Ђоковић је дошао до мене, у кабину, и замерио ми што не навијам за Новака. Чак ми је казао да навијам против Новака. После тога сам био код директора РТС-а Александра Тијанића и он ме преклињао да пређем преко тога. Казао ми је да ће он то да заврши на свој начин. И све сам то прогутао. И сопствени понос. А кад је 2009. Срђан Ђоковић тражио да не радим „Србија опен”, а Тијанић на то пристао, дао сам отказ у РТС-у упркос чињеници да ми је нуђена велика плата да, ипак, останем. Сад спавам мирно. Радим у кући која има кичму.

А како сад коментаришете Новака?

Исто као и раније. Мој однос према њему, а и његов према мени, ни у чему се није променио кад је реч о игри. Ево сада, кад је освојио Вимблдон, готово да нисам могао да причам на крају меча. Грло ми се стегло. Емоције су учиниле своје. Све што ми се догодило у сусрету са Срђаном Ђоковићем не може да утиче на мене кад је реч о Новаку.

Како Вас прихватају Надал, Федерер?

Знају ме, јер сам радио интервјуе са њима. Велика је разлика у њиховом понашању сад и пре четири-пет година. Пре нисмо имали играче, а сад их имамо: Новака, Виктора, Јанка, Јелену, Ану, па и нас прихватају на други начин. На пример Роџер Федерер је после финала Вимблдона 2007. године био обавезан да изађе на три интервјуа. Један је дао мени!

Какви су они људи?

Рафаел Надал је раније био врло уздржан и на дистанци, јер није знао добро енглески и био је дуго у Федереровој сенци, а сад му ништа није тешко, све чини с осмехом. Могу с њима да причам, али не и да попијем пиће. Они не знају за ту врсту односа.

Који Вам је други спорт?

После тениса највише коментаришем фудбалске утакмице. Радим Премијер лигу. Кад сам 2006. радио на РТС-у пратио сам Шампионат света у фудбалу који је организован у Немачкој.

Шта бисте учинили да Вас позове Би-Би-Си?

Не бих то прихватио! Врло сам везан за Београд. Никад нигде не бих отишао да живим ван мог града. Отац ми је 1990. године био представник ЈАТ-а у Бечу. Могао сам тамо да одем, а нисам, ни у то време распада земље.

Које успомене имате са путовања?

Био сам на аеродрому у Њујорку 11. септембра 2001. године. Чекао сам лет за Будимпешту. Враћао сам се са отвореног шампионата Америке у тенису. Кад сам слетео у Мађарску мобилни телефон ми је звонио 100 пута. Сви су ми говорили да је Њујорк бомбардован. Имао сам срећу што авион којим сам летео није био предвиђен за ту акцију. Полетели смо десет сати пре „бомбардовања”.

Која реч означава Ваш животни став?

То могу да буду и две речи. Једна је слобода. Слобода у кретању и одлучивању. А друга је спокој. Не тежим великим узбуђењима. Уживам у мирним решењима свих животних односа.

-----------------------------------------------------------

Пријатељства са спортистима држим у „фиокама”

Да ли се и дружите са спортистима?

У почетку је то лепо и с пуно шарма, али после се испостави да то није баш тако. Сматрам да више добијам него што губим у тим познанствима. Наилазио сам на проблем кад сам помислио да сам заиста пријатељ са неким спортистом и да имам сва права на прву вест. Али, то не постоји. Ту су и други новинари. Зато та пријатељства држим у „фиокама” и извлачим их кад ми је та помоћ потребна.