Крсна слава Дан Републике

РУДНИК – Радисаву Камаљевићу (75) у селу Драгољ под Рудником је јуче први, а данас други дан крсне славе. У православном календару је јуче био свети евангелист Матеј, али Камаљевић не слави Матеја, већ 29. новембар, Дан Републике, или, како у шали каже Радисављев син Драган, Свето Јајце. Слава фамилије је, све до Дејтона, био Никољдан, а од Дејтона ова породица је почела да прима госте на Дан Републике.
– Био сам сиротиња са кућицом и 40 ари земље. У Титово време сам купио осам хектара, саградио велику кућу и шталу, набавио пољопривредну механизацију. Срећа, јер то сада не бих могао. Имали смо некад државу, мој брајко, за пример у свету – образлаже Радисав, са носталгијом у гласу, зашто је променио крсну славу.

Наравно, није ни свети Никола потпуно одбачен, али то је дан када у кућу дође само поп Ратко Радојичић из Белановице, преломи колач и упали свећу, гости се не примају. Идеја да се слави 29. новембар потекла је од Радисављевог сина Драгана, председника месне заједнице и општинског одборника.

– Све се чини да се "прекине континуитет" са Југославијом, али ја сам одлучио, а цела породица ме подржала, да ми, Камаљевићи, то не чинимо. Знате, обичан радник је, тада, од плате градио кућу и куповао кола, а данас то није могуће – каже Драган, а његов син Владан (18) и кћерка Верица (20) додају да ће и они, кад дође на њих ред, славити Дан Републике као крсну славу Камаљевића дома.

У великој гостинској сали куће је уприличен славски амбијент: Титов портрет и тробојка са петокраком о зиду, такође и фотографије Радисављевог оца, солунца Луке, и Слободана Милошевића. Јуче и данас ће Камаљевићи угостити око 30 гостију. Певац је у супи, ребарца у купусу, а јањац и прасац на ражњу. За почетак домаћа препеченица, уз јело домаће вино и пиво.

– Имамо више гостију него кад смо славили Никољдан, јер нам долазе и комшије који Никољдан славе, а раније нису могле. Имамо госте из Ломића, Тодоровића и наших Камаљевића. Код прве ракије се прекрсте, честитају славу. Ако, нисмо ми против Бога, ми Бога не псујемо, али га и не призивамо у помоћ, трудимо се да никоме зла не чинимо, да живимо поштено. Јер, зло рађење, готово суђење, како каже народ – прича домаћин Радисав.

Под кровом велике, нове куће Камаљевића живе три генерације: Радисав и његова супруга, њихова два сина Драган и Лука и двоје унучади. Има места за још толико. С нестрпљењем сви чекају да се и Лука ожени. Обећа да ћемо, за идући Дан Републике, затећи младу у кући.