Океани се подижу

Светски океани се подижу, као да спремају велику побуну.

До краја столећа, нарашће најмање за метар, у то мало који зналац сумња.

Истраживачи са Универзитета Аризона скоро су упоредили палеоклиматске податке и међудејство океана и атмосфере које су дочарали на рачунару. Шта су то установили?

Због пораста просечне температуре, превасходно изазваног повећаним испуштањем гасова „стаклене баште”, мора и океани подићи ће се за један метар. И то мало ко доводи у сумњу. Колико на то утиче отапање вечитог леда на половима, имајући у виду да ће укупна количина воде нарасти на 1.384 милијарде кубних километара?

За почетак, узели су у разматрање свеопшту расподелу топлоте на површини мора најтоплијег раздобља од 5.000 година, у последњем међуледеном добу, које је потрајало пре 130.000 до пре 120.000 година. Затим су то сравнили са температурним обрасцем за 200 година, који је опонашао доба пре 125.000 година, и израчунали колико је загревање воде допринело порасту мора и океана.

Земља на прекретници

Испоставило се да је топлотно ширење слане воде могло да допринесе не више од 40 сантиметара, а просечна температура била је само 0,7 Целзијусових степени изнад данашње. То значи да је и тако мало загревање отопило знатно више вечитог леда него што се претпостављало.

Уколико океани нарасту као у последњем међуледеном добу, висина воде ће достићи највише метар, за цело столеће.

Иако се претпоставља да су они у стању да упију претежни део свеопштег отопљења, атмосфера ће се загревати брже. Биће да водена пространства у загревању заостају за ваздушним пространствима, а још више топљење великог леденог покривача на нашој планети.

Чак и ако би неко волшебно зауставио испуштање гасова „стаклене баште”, баш у овом часу, Земља би наставила да је прегрева, вода би била све топлија, ледени прекривач би се смањивао, а океани би и даље расли, и то још дуго. Упили су много топлоте, никакво хлађење отопљеним ледом не би успоставило, какву-такву, равнотежу.

Поменуто истраживање је, према речима упућених, најјачи доказ до сада да човек својим делањем (или неделањем) упливише на загревање и океана и атмосфере, гурајући нашу планету ка прекретници која наговештава уздизање мора и океана од четири до шест, можда и седам, метара у следећим столећима!

Сеобе из приобаља

Нови прорачуни упућују на закључак да се у последњем међуледеном добу висина мора и океана подигла за 4,1–5,8 метара, највише због топљења леда на Антарктику. Шта ће се догодити ако то буде појачано отапањем Гренланда и Арктика?

На доказе се наилази у свим деловима света: на Барбадосу и Бахамима, пре 125.000 година, таласи су у стенама урезали записе шест метара и више изнад садашњег нивоа воде. Уосталом, претходна проучавања поткрепљују да је досезало 8,5 метара више него данас.

Површинска вода била је тада топлија за 0,7 Целзијусових степени, нимало више. Другим речима, само загревање и ширење запремине нису одиграли кључну улогу. Хтели не хтели, главна кривица се упућује приносу оствареном отопљењем великих ледених наслага на половима, у чему је удео планинских глечера прилично мали.

Дотични научници, међутим, упозоравају да докази из прошлости нису довољни за предвиђање будућности, зато што је на загревање Земље у међуледеном добу највише деловала промена нагиба осе око које се окреће (Миланковићеви циклуси). Сезонске разлике између северне и јужне полулопте биле су јаче изражене него што ће бити у деценијама које долазе.

Мноштво становника живи близу мора и океана, нарочито у сиромашним земљама. Свеједно је да ли ће се вода уздићи из природних разлога или зарад човековог уплива, мораће, пре или касније, да потраже друго пребивалиште.

----------------------------------------------------- 

Мора се брзо уздижу

Удараће море све јаче о мраморје, као што је то опевао народни песник. У минуле две хиљаде година, наиме, Атлантски океан је дуж америчке обале нарастао више но икада, и то доводи у недвосмислену спрегу свеопште отопљавање и подизање мора и океана. Извештај у којем се то поткрепљује објављен је недавно у „Списима Националне академије наука”.

Научници с неколико универзитета установили су да је висина вода била прилично постојана од 200. године пре нове до 1000. године нове ере. А у 11. столећу почело је да се подиже сваке године за пола милиметра, и то је потрајало следећих 400 година, што упућује на познато средњовековно климатско одступање.

Након тога се извесно време усталило, као последица малог леденог доба. Крајем 19. века наставило се уздизање – сваке године по два милиметра, у просеку, што је најбрже у протеклих 2100 година.

---------------------------------------------------------- 

Грчки бог и остало

Океани (Океанос, грчки бог мора) покривају скоро три четвртине површине Земље (71 одсто), а подељени су континентима на: Атлантски, Индијски, Тихи, Северни ледени и Јужни (у неким културама сматра се да не постоји посебан Јужни океан).

Површина свих заједно износи 361 милион квадратних километара, а запремина 1.370 милиона кубних километара, с просечном дубином од 3.790 метара, без мора која нису повезана са океаном, као што је Каспијско.