Љубав и срце су у најближој вези

Др Миoдраг Ч. Остојић је директор Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и уметности Републике Српске. Истакнути је члан европског Борда интервентних кардиолога и члан уређивачких одбора престижних светских кардиоваскуларних часописа. Ученик је чувене београдске кардиолошке школе академика Божидара Ђорђевића, проф. др Срећка Недељковића, као и проф. др Мајкла Дебејкија из Хјустона (САД), a био је један од најбољих младих шахиста Европе!

Да ли је спорт део Ваше природе?

Спорт и такмичарски дух су делови моје природе. У мојојпрофесионалноји личној причиимаосамитајногсавезникакојимејемноготоганаучио. Биојето шах, игракојусамобожаваоиуспешноиграо као пионир и омладинац. Шах ми је донео многе радости победе, као и треће место у Европи у јуниорској конкуренцији у Гронингену, давне 1965. Та чудесна игра ме је научила да је важно шта знате, да бољи побеђује и да нема везе ко су вам родитељи, каквог сте материјалног стања. У шаху сам схватио шта је стратегија, шта тактика, где је место комбинаторици.

Шта Вам је још дао шах?

Преко шаха сам упознао и свог духовног оца, најважнијег кардиолошког учитеља проф. др Срећка Недељковића који је био капитен репрезентације Југославије и који ме изабрао да играм у екипном мечу против СССР 1966. Због студија сам одустао, али сам остварио фантастичну, плодоносну, сарадњу са проф. Недељковићем. Он однедавно само физички није с нама, али његове идеје и дела и даље живе. Оставио је траг, не само у мом срцу, него, више од тога, у нашој и светској кардиологији. А у шаху, био је 42. на светској листи, савезни капитен победничке олимпијске репрезентације, признат и као заслужни спортиста Србије!

Ко су још били Ваши учитељи?

Поносам сам да сам ученик чувене београдске кардиолошке школе, али ми је много значила и специјализација у Хјустону на колеџу „Бајлор”, где је председник био чувени кардиохирург др Мајкл Дебејки. У разговору од само 16 секунди директно ме је примио на специјализацију 1977, а 1985. као професора по позиву. Имам дугогодишњу успешну сарадњу с др Еуђениом Пиканом и Антониом Коломбом из Италије, с којима су и моји сарадници провели по више година у Италији.

У ком смеру сад водите пројекат лечења матичним ћелијама?

Сарађујем активно са др Вилијамом Вајнсом и др Жозефом Бартунеком из Белгије нарочито на пројекту примене матичних ћелија за лечење хроничне срчане слабости. То је идеја наше горе листа др Андре Терзића који ради на клиници „Мејо”, у Рочестеру у Минесоти, где је један од главних истраживача, тако да је сарадња вишеструка.

Шта све тиме може да се лечи сем срца?

Ако се идеја оствари било би могуће заменити било који орган или ткиво матичним ћелијама. Као да је реч о аутомобилу. Ради се доста и на неуролошким обољењима, шећерној болести...

А докле сте развили рад са стентом?

Прво ширење срчане артерије сам урадио 1984, а стентове „уграђујем” од 1990. Од тада до данас технологија се много променила, али је принцип остао исти: као аутолимар исправљам улубљену „лимарију”, односно крвне судове. Технологија се сад развила. Имамо стентове који ослобађају лекове и оне који се потпуно ресорбују и нестану, што је за организам боље, јер не остају у њему као страно тело.

Да ли се разликује срце жене и мушкарца?

Жене су до менопаузе заштићене у односу на мушкарце, мисли се баш због естрогена, мада касније додавање естрогена у таблетама није дало позитивне резултате у превенцији оболевања. Колико мушкараца оболи у 55. години живота, толико жена оболи у 65. С обзиром на то да жене дуже живе на крају испадне да је број оболелих од кардиоваскуларних обољења исти.

Коју храну препоручујете?

Пре свега „полимил”, коју чини комбинација разних намирница за које постоје докази да појединачно, а нарочито ако се узимају удружено, могу да смање ризик за оболевање од кардиоваскуларних болести и до 75 одсто. То су, свакодневно: бадем 68 г, воће и поврће 400 г, риба бар четири пута недељно по 114 г, бели лук 2,7 г, црно вино 150 мл и црна чоколада 30-100 г. Последња испитивања истичу и улогу сока од нара и млека мање масноће. Сем хране, важна је и свакодневна физичка активност. Све је то сажето у формули Европског удружења кардиолога која „гарантује” здрав живот: 0-3-5-140-5-3-0

Објасните ту шифру.

Централни број 140 опомиње нас да горњи притисак не сме да буде виши од те цифре. Остали бројеви слева: 0 – без дувана, 3 – три километра шетње дневно, 5 – пет оброка дневно уз доста воћа и поврћа. Следећи број 5 „каже” да укупан холестерол не сме да буде већи од пет, 3 је максимум за лош холестерол, а последња 0 је знак за гојазност (шећерну болест) која се мери обимом струка. Мушкарци не би смели да имају струк „шири” од 94 цм, а жене од 80.

Како љубав делује на рад срца?

Љубав, а и секс, имају изванредно позитивне ефекте на срце. У најближој су вези. При том односу долази до лучења свих хормона. Шире се крвни судови. Ако је неко срчани болесник за њега важе јасне препоруке.

Колико емоције могу да уздрмају срце?

Не без разлога, стање нашег срца везује се за преживљене емоције. Задовољство животом има изванредне ефекте, а познато је да разни стресови од оних обичних на послу или у породици, па све до губитка брачног друга имају врло негативне ефекте.

Кад погледате у будућност шта видите?

Видим кардиологију у Србији која има обезбеђену будућност упркос свим материјалним тешкоћама с којима се суочавамо.