Голманске туге

Голмани су јунаци или највећи грешници. Публика их кад између статива кроте шутеве, праве параде, спасавају стопостотне голове –обожава. И са трибине прозива "Ивицеее, Ивицее", а онда Краљ са терена одмахује рукама. Било је и разних ружних скандирања, а Партизанова малобројна публика више нема идола међу стативама!

Разлог: чешћи кривци за неке поразе су чувари мреже јер су њихове грешке кобне и – дуже се памте. Могу нападачи (и остали фудбалери) да са два–три метра промаше празан гол, али ако се победи или не изгуби, то нико не помиње.

Пет комада у Загребу

Код голмана обрнуто: могу чуда да чине и само ако једном погреше нико их не може оправдати.

Никада навијачи неће заборавити, али ни опростити Ивици Краљу за ону "петарду" у Загребу (30. јул 1997.) када је Кроација са 5:0 преслишала Тумбаковићеве пулене. И Краљ је недавно изјавио:

– Болеће ме увек тај пораз у Максимиру.

Памте се, дакле, више катастрофе и киксеви од сјајних голманских одбрана. Али, то је голмански живот. Или: голманска туга. Пример како један даровити чувар мреже, који је дебитовао у Лиги шампиона, може да нестане с фудбалске сцене је – Ђорђе Пантић.

– Добили смо голмана за дужи период. То је будући репрезентативац – био је ехо изјава многих стручњака када је Пантић, као талентовани момак дебитовао против славног Реала. Раније је само сањао да стане на гол "црно-белих", а онда је 22. октобра 2003. године истрчао на "Сантјаго Бернабеу". Примио је један гол (0:1), а у реваншу Раул, Фиго и остали нису могли да га савладају (0:0). У најелитнијем такмичењу, дебитантском учешћу Партизана у Лиги шампиона (и досад једином од свих наших клубова), Пантић је још бранио у сусретима са Портом (1:2) и Олимпиком у Београду (1:1).

Причало се и писало: добили смо будућег великог голмана. Али, већ у наредној години, Краљ је поново "засео" на трон и стао на гол-линију. Те године заиста је бранио краљевски (Партизан први у шампионату без пораза). Затим је тренер Вермезовић, захваљујући и Краљу, изборио пласман у УЕФА лиги, презимио у Европи упркос поразу од Мидлзброа 0:3 (два гола примио Краљ, један Пантић).

"Петарде" у Бечу и Прагу

Пошто је Краљ неколико пута одлазио и враћао се у Партизан, четири сезоне је Радиша Илић био други или први чувар мреже уз Радована Радаковића. И Илић је имао несрећу "да попије две петарде" (2001: Рапид, Беч – Партизан 5:1; 2002: Славија, Праг – Партизан 5:1) и касније је морао да напусти Хумску 1. Стручњаци у шали кажу: "Најбољи голман Партизана тренутно је – Радиша Илић".

Али, он брани у ОФК Београду ове сезоне. Пре тога је носио зебрасти чачански дрес. Сутра ће на Карабурми показати баш у дуелу са Партизаном да ли су "црно-бели" погрешили што су га се одрекли.

Голманска прича и туга је, ипак, Ђорђе Пантић. Дебитовао је против Реал Мадрида а сада га – нема нигде! Стално му нешто смета, с неким је у свађи па је био позајмљен Обилићу. По повратку по старом: танких живаца знао је и да са клупе утрчава на терен (ударио Јанковића), затим је био кажњен и на васпитном раду у једном дому здравља. Ни то га није опаметило: понаша се "манекенски". Младић, иначе, воли публицитет, појављивање у јавности, годи му популарност... А, од голманске каријере – ништа.