Да се Србин пробуди

Поздравном речју председника Српске академије наука и уметности, Николе Хајдина, и беседом академика Мирослава Пантића, председника Организационог одбора, јуче је у свечаној сали САНУ у Београду отворен научни скуп посвећен обележавању двестагодишњице од рођења и 150 година од смрти Јована Стерије Поповића. Чланови председништва били су и Љубомир Симовић, Предраг Палавестра, Милорад Павић, Божидар Ковачек, Злата Бојовић, Ксенија Радуловић и Иван Меденица. За четири дана, у оквиру осам пленарних седница, радове посвећене Стерији изложиће више од 50 учесника, а по завршетку научног скупа текстови ће бити одштампани у посебном зборнику.

Говорећи о Стерији, академик Никола Хајдин је указао на вишестраност његовог дела, на Стерију "оца српског позоришта" који је учествовао у оснивању првог српског театра, позоришта на Ђумруку, Стерију нашег великог комедиографа чије представе чине репертоар позоришта и почетком 21. века, и Стерију песника за кога је Јован Скерлић тврдио да је "најбољи представник интелектуалне поезије уопште".

У својој поздравној речи Никола Хајдин је и подсетио да Стеријина проза не престаје да привлачи пажњу критичара и прозаиста, и да је "Роман без романа" према њиховим тумачењима наш први реалистички роман, први сатирични текст српске књижевности, али и претеча модернизма и антиципација постмодернистичке књижевности.

– Уз све то, Стерија је написао и Реторику, бавио се проблемима версификације, писао је филолошке расправе, уџбенике, "веселе календаре", преводио је Хорација, Молијера, Игоа и грчке песнике. Осим тога, као начелник Попечитељства просвештенија био је руководилац целокупне просвете у Србији. Извршио је пионирски рад на организовању школства и израдио је први просветни закон обновљене Србије. Године 1844. Стерија даје иницијативу за оснивање Народног музеја у Београду – рекао је Никола Хајдин, додајући:

– Његов задатак био је "лечити род", његов циљ био је да се Србин "умом пробуди".

У свом излагању Никола Хајдин је указао и на то да је Јован Стерија Поповић био један од оснивача Друштва српске словесности чији је наследник данас Српска академија наука и уметности.

– Ценећи Јована Стерију Поповића као једног од својих оснивача, али и као једног од најбољих писаца и најумнијих људи које смо имали у нашој новијој историји, Српска академија наука и уметности стопедесетогодишњицу од његове смрти и двестагодишњицу од рођења обележава отварањем овог научног скупа – додао је Никола Хајдин.

Свечана беседа академика Мирослава Пантића такође је садржала похвалу Стерији као позоришном човеку, научнику, филологу, ствараоцу, професору и организатору многих облика духовног живота.

– Основна мисао која је водила Стерију у свим овим многоврсним пословима била је – бити користан своме народу, чинити све што се може на његову ползу, како се то онда говорило. Оно што је у свему најлепше јесте да је Стерија све чинио без помисли на славу и признања, без помисли на личну корист, и не рачунајући на захвалност савременика и потомства. У сећање ће овде незауставно доћи оне Стеријине тамне и горке рефлексије о неизбежном забораву који прекрива свачија дела, и о благодарности као биљу које ретко сазрева у нас. Дубоко уверени песимиста, какав је Стерија несумњиво био, ипак се варао у овој ствари. Таквих заборава и неблагодарности ипак нема у онима који су дошли после, а научни скупови попут овога о Стерији мислим да то на најбољи начин и показују – рекао је Мирослав Пантић.