Пица и у корнету

На Сајму угоститељског дизајна у Милану пре две-три године су први пут посетиоци могли да дегустирају и "конопицу" - праву италијанску пицу, али у облику корнета за сладолед. Омастили су брк, а "конопица" је тада пошла у освајачки поход на јеловнике пицерија.
"Конопицу" је патентирао Росано Босколо, који је конструисао и нарочиту пећ за њену производњу. Она много мање цури него рецимо сладолед, али ни не флека руке гладницама као свака досадашња пица с ногу. Дакле идеална клопа "за понети".

Корнет за "конопицу" је направљен од класичног теста за пицу, али је захваљујући пећи у којој се "конопица" пече, хрскавији од теста класичних пица. И прелив који је за сајамску пробу понудио Росано Босколо био је класичне врсте - парадајз, моцарела и оригано.

Мајстори за пице северне Италије су међу првима применили нову технологију, а "конопицу" нуде по цени од 2,80 евра. Трљају руке од посла, јер је велика потражња. Смислили су до сада и три варијанте овог специјалитета: маргериту, каприћозу и маринару. Пошто су на сајму у Милану били и многобројни српски угоститељи, само је питање дана када ће се и код нас појавити "конопица" - српска, ужичка, љута, ала Шумадија…

Када смо већ код наших пицерија, све је популарнија достава пица на кућну адресу у великим српским градовима. Позовеш телефоном, наручиш пицу коју волиш и кроз најдуже пола сата пица је на - кућном прагу.

Пиће стиже бесплатно, бакшиш "малом" по личном осећају. Понуда је огромна, конкуренција је све већа. Да би надмудрили конкуренте, наши мајстори за пице нуде већ и специјалитет пречника и до пола метра, а о "украсима" уз кечап, моцарелу, оригано, да и не говоримо. Српска машта је без премца. Међутим, изгледа да се сличне ствари око "пицологије" дешавају и широм света, а не само у Србији, што је Италијане почело помало да - вређа.

Италијани, уображени "власници" брендова пице решили су да доскоче оваквим појавама скрнављења перјанице њихове националне кухиње. Донели су строга правила како би од лоших копија заштитила праву наполитанску пицу, а та правила обухватају баш све - од величине и састојака до врсте пећи. Пицерије које прихвате задате норме за пице, стичу право на посебну ознаку квалитета - да пеку заиста праве пице.

"Службени гласник" Италије је објавио и осам чланова, којима се званично прописује да права "пица наполитана" мора да буде округла, да има пречник до највише 35 сантиметара, да јој дебљина буде до три милиметра у центру, а да јој руб буде дебео највише до два сантиметра. Пица мора да буде мека, еластична и лако савитљива, такође је речено у овим правилима, која строго одређују и врсту брашна, квасца, парадајза и уља који морају да се употребе да би пица могла да буде - пица.

Најзад, ко није знао, признају се само три типа наполитанске пице: маринара (бели лук и оригано), маргерита (босиљак и моцарела из јужних делова Италије), као и екстамаргерита (свеж парадајз, босиљак и моцарела од крављег млека из Кампаније, региона у ком се налази Напуљ, град у којем је пица и настала). Тесто мора да се меси ручно и пица пече у пећима на дрва које могу да достигну прописану температуру од 485 степени Целзијуса.