Тимска игра

У Београд је дошао заменик председника кинеске владе. Данас стиже руски министар спољних послова, а следеће недеље и мисија Савета безбедности Уједињених нација. Кад чују да је један од двојице координатора преговарачког тима за Косово и Метохију најавио да ће напустити тај тим, како ће им изгледати политика Србије према покрајини?
Леон Којен је председнику Србије, у чијем кабинету ради, већ поднео оставку на функцију политичког саветника, објаснивши да "није био обавештен да спољнополитички тим председника Србије води разговоре о Косову и Метохији" ван домашаја преговарача који имају мандат скупштине.

Бивши саветник каже да је тек из интервјуа аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера агенцији Ројтерс прошлог петка сазнао за те разговоре. "Радимо са Борисом Тадићем и његовим људима како бисмо пронашли начин да применимо суштину Ахтисаријевог плана", изјавио је тада Аустријанац, а Којен је одмах реаговао изјавивши да није имао никакве контакте са дипломатама и политичарима из Беча и да би прихватање "Гузенбауерових циљева" било "неспојиво са државном политиком", коју он као члан преговарачког тима заступа.

Два дана потом, професор Којен у писму Тадићу каже да разговоре са званичним Бечом води председников "спољнополитички тим" и да он више не може да обавља поверене му функције. "Нити да делим одговорност за политичке кораке о чијој садржини накнадно сазнајем из медија", каже Којен.

Аустријски канцелар је, занимљиво, поменуо да би за српске општине на северу Космета могло да се нађе решење као за Јужни Тирол, некадашњу аустријску област која је после Првог светског рата припала Италији, али данас има широку аутономију без много уплива Рима. Јужни Тирол помињан је и раније у вези са решењем статуса јужне српске покрајине, али као могућност да се стандарди из тог региона примене у децентрализацији на Косову, и то не само на северу. Ако неко из Београда са Гузенбауером преговара само о Србима са севера Космета, то може да се протумачи као слабост српске стране, која би, пристајући на овакав уступак, могла да прихвати и независност покрајине. На другој страни, то што аустријски канцелар каже да мора да се пронађе решење прихватљиво и за Србију може значити да у Европској унији расте уверење да Ахтисари нема последњу реч.

Ипак, притисак на Београд да "прихвати реалност" и призна "надгледану независност", односно да се одрекне дела своје територије само ће расти. Србија ће се са тим притисцима изборити и одбранити своје легитимне демократске интересе само ако између лидера не буде пукотина. Само ако је њихова сарадња добра као она између Леона Којена и другог координатора преговарачког тима Слободана Самарџића.