Докторе, да ли сте опрали руке?

Чика Аврам, Драгослав Аврамовић некадашњи гувернер Народне банке Србије и родоначелник „новог” динара, био је прва јавна личност за коју смо сазнали да је хепатитис, вирусну упалу јетре, добио током поступка дијализе. Причало се тада да је оболео због лоше хигијене у нашим болницама, због старих, ислужених уређаја за дијализу …И то баш он који је могао да бира где ће да се лечи.

То је било давно и заборавило се. Од те 2001. године, када је у народу врло вољен и поштован гувернер умро, прошло је 10 година, а од тог времена у центрима широм Србије, сви стари апарати за дијализу, као и апарати за припрему воде за дијализу су замењени новим.

Међутим, недавно је председник Савеза бубрежних инвалида Србије, Никола Грубер објавио податак да је око 60 одсто оних који иду на дијализу, а таквих је у Србији 4.600 – оболело од хепатитиса Це.

Угледни београдски нефролози, међутим, тврде да је број оних који су се током дијализе заразили вирусом хепатитиса далеко мањи и да не прелази 25 одсто, макар у центрима за дијализу у Београду и већим градовима. Осим тога два најпознатија светска произвођача уређаја за дијализу и раствора, отворили су у Србији укупно седам центара који су на европском нивоу. Међутим, они могу да приме око 120 пацијената док је велика већина ових болесника на дијализи у зградама грађеним на почетку прошлог века. У таквим установама често нема могућности чак ни да се раздвоје пацијенти који су се инфицирали хепатитисом од оних који га немају.

Лекари објашњавају да уређај за дијализу, оно што народ назива „вештачким бубрегом”, никако није кривац за преношење болести. Између две дијализе, уређај се стерилизује најбољим хемикалијама. Машина, дакле, не преноси болест, али је преноси човек – и то са човека на човека.

Тако смо се вратили на стару причу о нашим навикама када је реч о хигијени и поштовању процедура и правила. Пацијенти кажу да медицинска сестра стави једне рукавице ујутру и скине их на крају смене, а онда истовремено укључује и искључује цевчице за дијализу болесницима зараженим хепатитисом и онима који немају ово обољење.

Лекари кажу да се хигијена у центрима за дијализу поправља, али да је још далеко од оне која омогућује максималну безбедност пацијената. Прљаве руке медицинског особља и даље остају велики проблем. Ипак, стручњаци тврде да је већа могућност преношења заразе током превоза пацијената и у гардеробама јер болесници помажу једни другима приликом ненаданог крварења.

„Докторе, (или сестро) да ли сте опрали руке?” Ово питање, кажу специјалисти превентивне медицине, треба без гриже савести, снебивања и срама да поставимо свакој особи у белом мантилу која ће да нас прегледа, боцка иглицама, намешта катетер… Само то је пут да се смањи могућност да на лечење будемо примљени због једне болести, а онда у болници „покупимо” бактерију или вирус.