Епископски престо у кањону Градца

Ваљево – Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву представио је још једно значајно археолошко налазиште у селу Бранговићу, у кањону реке Градац. Ради се о остацима утврђења које је штитило насеље велике површине, добре очуваности из четвртог века. У његовом саставу је откривена и хришћанска црква са епископским престолом, која је, највероватније, саграђена у шестом веку и самим тим спада у ред најстаријих верских храмова на простору западне Србије.

С обзиром на то да се налази на атрактивној локацији и у непосредној близини манастира Лелић и Ћелије, очекује се да локалитет у Бранговићу буде уврштен у туристичку понуду Ваљева, али и уписан као значајан објекат у археолошкој мапи Србије. Радивоје Арсић, директор Завода за заштиту споменика културе из Ваљева, подсетио је да су радови на овом локалитету започети пре неколико дана, захваљујући лепом времену и новчаној помоћи Министарства за културу и локалне заједнице, и то после осмогодишње паузе.

– Ово је локалитет насеља чије је утврђење грађено у четвртом веку и на основу досадашњих показатеља у њему је постојао континуитет живота и рада до шестог века. Утврдили смо да је са прекидом та линија настављена од 10. до 11. века. Очигледно да је реч о значајном цивилном насељу чији су градња и развој били мотивисани неким од економских разлога. На основу пронађених остатака згуре, претпостављамо да је у питању било рударство, односно металургија – каже за наш лист Арсић.

Иако је до сада откривено тек два одсто од укупне површине налазишта, ваљевски археолози не крију задовољство због оног до чега су у овој фази дошли. Ту пре свега мисле на хришћанску цркву са епископским престолом, која је саграђена у шестом веку и представља најстарији откривени објекат ове врсте у западној Србији. Археолози Дејан Булић и Владимир Пецикоза, већ у овој фази ископавања, сматрају да има доста знакова који указују да је наведено утврђење, заправо насеље Градац, које се помиње у оквиру Београдске епископије. Дакле, реч је о средњем веку, када су његови градитељи и становници могли знатно да утичу на утемељење чак и данашњег Ваљева, јер се ради о удаљености од непуних 10 километра ваздушном линијом. Археолог Пецикоза, који је у испомоћ дошао из Истраживачке станице Петница, вели да ће се почетком наредне године уз помоћ уређаја георадара извршити дубинско снимање преосталог дела насеља и добити много јаснија слика о његовом капацитету и значају.

Археолози очекују да ће овај објекат, када се заврше радови, бити један од најатрактивнијих у земљи, пре свега због локације, практично на врху стене, у кањону једне од најчистијих река у Европи, величине 750 пута 250 метара и изузетно добре очуваности. Стакласти малтер који је коришћен при зидању утврђења и цркве очуван је као да је тек ових дана замешан.

Радивоје Арсић, на крају ове посете, рекао нам је да ће, ако буде средстава, наредне године почети одређени захвати и на недавно откривеном каменом утврђењу у селу Брезовице на планини Повлен, које је подигнуто пре 3.000 година, што га је сврстало у ред најстаријих у Србији. Бедем се налази на надморској висини од 800 метара и штитио је насеље у којем су живела племена Илира и Трибала.