Суд одузео "визе" за "Лондон", "Париз"...

КРАЉЕВО – Од пре неколико дана, одлукама судског већа Окружног суда у Краљеву, постале су правоснажне и извршне пресуде о спорним објетима, о двадесетак угоститељских и трговачких локала у овом граду. Парница је трајала подуже, пресуђено је у корист државе, а реч је о имовини физичких лица која им је уз разна правна и политичким објашњења поратних година одузета и којом је годинама "газдовала"′ држава, а користила је два трговинска и једно угоститељско предузеће. Није ту било спора све док су те краљевачке фирме биле државне, односно друштвене, али када је на ред дошла приватизација један државни орган, односно Агенција за приватизацију, прихватио је стање какво јесте и то продао, али други  представници државе, тачније краљевачка општина затражила је да се та имовина врати у државно власништво.

Наиме, четири објекта које је годинама користило друштвено предузеће "Гвожђар" и дванаест као што су хотел "Париз", "Студеница", "Југославија", "Лондон", "Шумадија"... које је користило угоститељско предузеће "Србија" са осталом имовином пред приватизацију ушла су у процену вредности капитала ових предузећа. Те фирме су пре две, три године тако на аукцијама продате, "Гвожђар" конзорцијуму приватних лица за око стотину милиона динара, а "Србија" краљевачком бизнисмену Милошу Раденковићу за 82 милиона динара.

Међутим, краљевачка општина не одустаје од тужбе да се поменути објекти врате у такозвану државину државе и општинско јавно правобранилаштво успева то и да оствари. Суд, уз образложење да предмет купопродаје није била државна него друштвена имовина, доноси пресуду према којој се садашњи власници из тих локала морају иселити и објекте предати представницима општине. Општина, односно у њено име општински правобраниоци, још тражи и да се за време када држава није користила локале од оних који то јесу наплати и изгубљена корист.

После исељења, како смо од надлежних служби у локалној самоуправи дознали, општина ће овом имовином располагати како зна и уме све док се не донесе закон о денационализацији, када ће имовина бити враћена истинским власницима, односно њиховим наследницима.

Све то је према закону, рекло би се и праведно, а и време је да се свакоме врати своје. Једино је неразумно, и спада у оне случајеве које најчешће сврставамо у "наша посла", то што је Агенција за приватизацију уопште продавала имовину за коју се знало, и од представника општине су тада чак и упозоравани, да поменути локали "нису за продају", јер нису друштвена имовина већ су од правих власника давно одузети и ту неправду треба исправити.

Купци предузећа који су ту имовину, ипак, купили сада се надају да ће више разумевања за њих бити у ванредном правном поступку, односно у одлуци Врховног суда Србије, коме су се жалили, или ће покушати да ситуацију опет разрешавају у преговорима са политичарима. Но, по свему судећи, мораће да воде нове спорове са државом како би повратили бар део новца датог за "робу" коју су купили "као мачку у џаку" и зато сносе део кривице. Али продавац тога била је држава која је, како се показало, продала оно за шта није била овлашћена, а чак ни своје, дакле државно, него туђе и тако покушала да приватизује приватно...