Болест под контролом

Болест кокошије куге, која се у Србији појавила још пре два месеца, сада је под контролом, постојећа жаришта су санирана, а нових нема, кажу у Републичкој управи за ветерину. Живинарство не би требало да претрпи већу штету, јер нико други сем Црне Горе није забранио увоз живинарских производа.
Управа је, како каже Будимир Плавшић, начелник за здравствену заштиту и добробит животиња, болест одмах пријавила одређеним међународним институцијама.

Болест под називом "њу кастл", познатија у народу као кокошија куга, појавила се на неколико малих газдинстава у Младеновцу, Житишту и Малом Црнићу, на местима где власници нису спровели законом прописану вакцинацију. Случајеви ове живинске болести  регистровани су и у Румунији, Бугарској, Великој Британији, Италији, Француској.

– Разболело се, угинуло или је касније хумано убијено, мање од четири хиљаде комада, што је у поређењу са 55 милиона комада живине, колико ми имамо годишње у промету у Србији, заиста мали број, кажу у Управи за ветерину.

Кокошија куга је такозвана зооноза, заразна болест која представља велику опасност по саму живину. Према подацима из стручне литературе болест се ретко преноси на човека и обично пролази са благом клиничком сликом, па се може рећи да у реалности нема опасности по људе.

– Македонија и Босна и Херцеговина су прихватиле наша уверавања да је све под контролом и да смо предузели све мере заштите и нису обуставиле трговину живином са Србијом, каже Плавшић додајући да је Србија прошле године имала разумевања за Македонију, када се тамо појавила ова болест.

Коментаришући чињеницу да је Црна Гора забранила увоз перади из Србије, Плавшић је рекао да је Управа послала допис и додатне гаранције Управи за ветерину те земље и да очекују да ће и они исто приступити стручно и одговорно, јер нема опасности да се због неколико случајева на малим газдиниствима блокира цео извоз.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

После забране увоза живинског меса из Србије

Црна Гора без пилетине

Црногорски ветеринари обавестили јавност да кокошија куга има симптоме сличне птичијем грипу, мада није толико опасна

ПОДГОРИЦА, 15. јануара - Након што је Ветеринарска управа Србије обавестила своје колеге у Црној Гори да је регистровала прве случајеве кокошије куге, црногорска Ветеринарска управа забранила је увоз живине и живинских производа, укључујући и јаја из Србије у Црну Гору. То је и разлог што се већ неколико дана у црногорским малопродајним објектима не може наћи свеже живинско месо, а само ретке, мање, приватне продавнице и месаре нуде кокошије производе и то углавном домаћих произвођача.

Забрану увоза живинског меса из Србије у Црну Гору потврдио је и директор Ветеринарске управе Иван Поповић, који је рекао да је забрана уведена пре неколико дана, односно "чим је вест објављена на сајту Светске организације за заштиту здравља живине".

Ветеринари су црногорску јавност обавестили да кокошија куга има симптоме сличне птичијем грипу, али да није опасна по човека колико овај високозаразни вирус. Према њиховим речима, упркос томе што од кокошије куге оболева само перад, она и код људи може да изазове блаже сметње, у првом реду упалу очних капака, односно конјунктивитис.

Поповић је, такође, јуче потврдио да ниједна спорна пошиљка перади, по потврђивању кокошије куге, није прешла црногорску границу, те да ће забрана увоза остати на снази све док Србија не одјави болест. Он такође тврди да у Црној Гори нема кокошије куге.           

- У Црној Гори је на снази вакцинација против ове опасне болести. Вакцина је бесплатна за све власнике живине у пролеће и на јесен тако да до сада нисмо имали проблема са овом болешћу - каже Поповић.

Иначе, Ветеринарска управа Црне Горе најавила је да ће ускоро, у сарадњи са комисијом Европске уније, почети категоризацију фарми у овој републици, те да ће свако узгајалиште које не буде испуњавало предвиђене захтеве бити угашено.

Против такве одлуке су се побунили власници фарми који кажу да од државе не добијају ни минимум помоћи, да је ветеринарска служба неефикасна и нестручна а препарати за лечење скупи, "чак три пута скупљи него у суседној Србији". Због тога, тврде они, само за лечење, односно куповину препарата, морају да издвоје 2.000 евра годишње.