Против откупа литерарне бижутерије

Скупштина града Београда до сада је редовно издавачима исплаћивала новац из буџета, по обављеном откупу књига за потребе седамнаест градских библиотека, али већ пар месеци тај новац касни, и то је још један од показатеља да је улагање у културу све оскудније.

Не само да сада и Град касни у измирењу својих обавеза (Министарство културе често је имало тај обичај), већ ни од кога у Скупштини града већ данима не можемо да добијемо образложење поводом кашњења.

Међутим, према речима издавача, изостанак плаћања још је и мањи проблем у односу на квалитет књига које ће се наћи у библиотекама. Институција откупа, као инструмент културне политике, и постоји због тога да Град, као оснивач библиотека, попуни и обнови њихове фондове, а како ствари стоје, читаће се оно за шта се нашло новца.

Према речима Зорана Хамовића, директора издавачке куће „Клио”,

недостатак пара није мали проблем, али је мањи проблем од тога како се распоређују, о чему каже:

– Републички и градски откуп књига не би требало да служе за инвестирање у разбибригу, јер би то било промашено и злокобно улагање по више основа. Пре свега, зато што би читаоцима откупом „литерарне бижутерије” били упућени сигнали да је пожељно да губе време и забављају се на рачун буџетских пара, а библиотекарима да себе препознају у лагодној улози добрих магационера и колекционара „некултурне” баштине. Ниједна озбиљна културна политика не би смела да подстиче расипање времена и енергије читалаца, већ би требало да ствара прилике за сусрет са новим знањима из свих области које повећавају друштвени капацитет, смањују количине незнања и интелектуалне немоћи. Да не буде забуне –   у библиотеци треба да се нађу и оне књиге које побуђују масовно читалачко интересовање, али такве књиге се могу набављати од новца  спонзора и дародаваца, а не од пара из буџета. Стога,  када је мало градских пара намењених за откуп, одговорност за избор откупљених наслова још је већа – објаснио је Хамовић.

И други издавачи сагласни су у мишљењу да је од новца важнији квалитет откупљених издања. Међу онима који тиме нису задовољни је и Мирко Лалић из издавачке куће „Завет”, који каже да није откупљено „Заветово” издање књиге „Комуниста Монте Кристо” Ноеми Сеци, значајне младе мађарске књижевнице, која је за овај роман добила признање ЕУ за књижевност, а на врло софистициран начин се бави мађарском историјом, нарочито историјом комунистичке идеје у Мађарској. Ненад Шапоња, директор зрењанинске „Агоре”, није задовољан ни бројем откупљених књига, јер се често дешава да се један наслов откупи само у четири или осам примерака, а општинских библиотека је седамнаест.

Гојко Божовић, главни уредник издавачке куће „Архипелаг” сматра да је од чињенице да исплата новца од откупа касни, или од пребројавања откупљених примерака књига, у овом тренутку, још важније покренути јавни разговор о политици откупа књига у Србији.

– Државни откуп књига показује све озбиљније проблеме, градски откуп књига постао је замена за набавну политику самих библиотека, а слично је и са покрајинским откупом. Свуда су недовољни буџети, а државни органи који откупљују књиге понашају се као трговци, захтевајући максималне рабате, који су у другим областима трговине оцењени као монополски. Посебно је питање које књиге се откупљују за потребе читалаца у јавним библиотекама. Кључна функција откупа мора бити, у име права на доступност информација и знања, и у име права на образовање и на доступност културних добара, јавна гаранција да ће се у систему јавних библиотека Београда, као и у најудаљенијој тачки Србије, наћи све важне књиге из књижевности, уметности и науке, које се у току једне године појаве на српском језику. Иначе, откуп књига, које се наводно или стварно траже, нема смисла ни оправдања пред пореским обвезницима.

Замољена да прокоментарише градски откуп књига, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков, као главни проблем навела је мали буџет и економску кризу:

– За  јесењи откуп књига било је издвојено девет милиона динара, и набавна политика библиотека, усклађена са савременим трендовима, усклађена је са тако мало новца на располагању. Готово да је немогуће откупити све што библиотеке желе. За сада купујемо седамнаест примерака од сваког наслова, а требало би откупити по стотину, то би била права куповина. Прави апел био би: повећајте новчана средства за културу.