Трамваји Сан Франциска

Био је крај Фебруара и тешко је било предвидети временске прилике у Сан Франциску. Тај дан када смо стигли је падала киша тако да смо већину времена провели у хотелу и непосредној близини.

Нисмо се бринули због кише јер је пут од Сиднеја до Сан Франциска доста дугачак те нам је дан без превише активности свакако одговарао. Киша је међутим наставила да пада и следећег дана, те да не би узалуд изгубили и тај дан, посудили смо кишобран у хотелу и кренули да лутамо по граду. Ништа вредно помена се није десило осим што су нам патике биле скроз мокре.

У недељу нас је пробудило сунце и предивно плаво небо. Радовао сам се да ће моја супруга коначно моћи да види град у оном светлу како га ја памтим из моје претходне посете. Планирао сам да је одведем на докове Сан Франциска, популарни “Fishermans Wharf”, одакле пуца поглед на луку. Са леве стране види се фамозни “Golden Gate”, а са десне огромни “Bay Bridge” који спаја Сан Франциско и Оакланд. Одатле полазе и руте за посету Алкатразу па смо имали и то у плану.

Недалеко од нашег хотела налазила се полазна станица чувеног Сан Франциско Трамваја или како га тамо зову “Cable Car” и он вози до докова. То је требало да направи доживљај потпуним.

Брзо смо се спремили, једино нисмо могли да користимо патике, али смо рачунали да уз превоз трамвајем шетња неће бити тако убитачна. Мало смо се разочарали кад смо затекли ред од једно 25-30 метара. Кад смо стали у ред утврдили смо да нам требају карте које се купују у киоску иза ћошка, а тамо ред од десетак метара. После неколико минута чекања добисмо те карте и поново назад у велики ред. Иде то некако и по мојој рачуници једно 4-5 кола и ми ћемо сести.

После пар минута приђе нам нека жена средњих година и поче да ћаска са нама. У ствари обратила се прво мени:“Што ви имате лепу жену“ а онда њој:“Како си ти лепа“ и тако даље на тему одакле смо ми, да би се све завршило са :“Можете ли да ми дате 2 долара“. Били смо притерани уза зид и пукли смо долар. Знао сам да је Сан Франциско препун уличара али се они углавном лако препознају. Трик је прави се луд, не комуницирај, понашај се као ди си локални и они те оставе. Ако се којим случајем откријеш да си туриста онда те не пуштају док не даш нешто. Она није изгледала као класичан случај.

Неуобичајено полако смо се приближавали улазу. Нешто се шушкало да имају проблема са струјом на линији, али су с времена на време кола ипак стизала. Трамваји се крећу као појединачна кола са кочничарем. Кад стигну до краја линије пењу се на дрвену платформу где их неколико крупнијих момака окрећу јер они иду само у једно правцу. Вагони су почели да се гомилају на долазној шини али су престали да полазе. Ми смо ту већ провели близу пола сата кад је коначно објављено да имају проблема са струјом и да неко време неће бити саобраћаја. Нисмо могли да добијемо информацију када ће поново кренути па смо решили да се запутимо пешке, а карте можемо да искористимо за повратак јер су свакако за један правац. До докова има добрих 4 км и то по чувеним брдовитим улицама Сан Франциска.

Нисмо губили ентузијазам јер свакако волимо да шетамо, а тако се град и најбоље упозна. На пола пута смо зажалили што немамо мало удобнију обућу за шетњу, али смо се тешили да ће нам бити много лакше у повратку јер ћемо се возити назад.

Коначно смо стигли до докова. Обиље ресторана, радњи са сувенирима и разне атракције су увек добар мамац за туристе. Ја сам се био наоштрио за “Clam Chowder” што би у преводу могла да буде чорба од шкољки. То је специјалитет “Fishermans Wharf”и служи се у земички којој је врх одсечен те се у њу сипа чорба. Ако сте имали прилике да пробате гулаш у лепињи који се продаје у пекари на улазу у Скадарлију боље ћете разумемети о чему причам. На једном од докова налази се низ ресторана где се могу купити разни морски специјалитети и чувена супа. Мада има и нешто столова много чешће се супа узима за понети па људи седе около по доковима и уживају. После дуго предомишљања, стао сам у један од редова. Скоро сам стигао на ред када је нека баба пришла пулту и загњурила руку у посуду у којој су стајале кашике и захватила прегршрт. Ништа то не би било необично да она није изгледала као неко ко се не купа ни суботом. Кад је то видела моја драга није било говора да ћемо ми јести ту супу. Морао сам одустати.

Снага је већ почела да ме издаје када смо на сву срећу набасали на пекару “Boudin”. Они држе ланац пекара и то је сигурно била светла тачка тога дана. Хлебови и пециво су изврсни а на велику моју радост служе и чорбе у свежим и хрскавим лепињама.

Провели смо неколико сати на доковима, обишли пар музеја, сликали колонију морских лавова и ухватили пуно фотографија са мостовима у позадини као и другим атракцијама.

Непотребно је рећи да смо једва стајали на ногама и радовали се да ћемо назад ићи трамвајем. Опет разочарање кад смо видели ред сличне дужине као и на поласку. Чекање нам је прекраћивао улични музичар са појачалом који је доста добро певао познате хитове. Управо када стигосмо до самог улаза и следећа кола су наша, певач даде микрофон једном од окретача. Тип нас је обавестио да су се претходна кола сударила са аутобусом и да линија неће радити неко време.

Да ли је могуће. Полудео сам. Хтео сам одмах да седнем у такси али то би био потпуни пораз. Рекоше нам да ту близу стаје аутобус који би нас могао одвести у истом правцу. Није баш било ту иза ћошка али је било интерсантно видети приљубљене трамвај и аутобус. Више нисам осећао ни умор нити секирацију само сам желео да се некако домогнем хотела. Некако нађосмо и тај аутобус. Кад је чуо шта нам се десило возач нас је частио бесплатном вожњом. Аутобус је био изненађујуће полупразан, али не задуго. Убрзо смо установили да тај аутобус пролази кроз добро познату Кинеску четврт Сан Франциска и на следеће две станице аутобус се препунио. Ваздух у аутобусу је убзо постао неподношљив и ми смо схватили да је у питању или ноге или здавље тако да смо на следећој станици изашли и пут наставили пешке. Исцрплљени некако се домогосмо хотела.

Веровали смо да је ово најгоре што је могло да нам се деси на овом путовању, међутим преварили смо се, али о томе неком другом приликом.