Рат камерама и микрофонима

Сиријски Дени је протеклих дана напрасно нестао из извештаја Си-Ен-Ена, Би-Би-Сија и осталих међународних ТВ мрежа о сукобима у Сирији. „Скидању” са екрана познатих светских ТВ мрежа, према свему судећи, допринело је објављивање видео-снимка на којем се види да овај британски новинар сиријског порекла заправо фингира своје извештаје из Хомса, организујући своје асистенте да у тренутку његовог јављања уживо у програм пуцају и дочаравају уличне сукобе.

Овај британски новинар сиријског порекла постао је својеврсна звезда извештавајући из делова Сирије, који су захваљујући забрани власти Башара ал Асада, али и жестоким сукобима, били недоступни страним новинарима еминентних медијских кућа. Међутим, откриће шта се заправо дешава пре његовог укључивања у ТВ програм само је подстакло контроверзе о томе колико свет заиста зна о томе шта се дешава у Сирији, а колико је јавност заправо жртва медијског рата.

Како би иоле спасао репутацију, чувено ТВ лице Си-Ен-Ена Андерсон Купер поново је у програм позвао новинара Денија Абдула Дајама и суочио га са „раскринкавајућим снимком” на којем он („Сиријски Дени”, како су га назвали светски медији) свом асистенту иза камере каже да „да пуца онако како му је рекао”. „Ја сам био на вези 20 минута, и то је уживо емитовање… Не знам како су дошли то тога (снимка). То је све приватно, то је све избрисано”, био је неуверљив „Сиријски Дени” и тиме, према свему судећи, заувек себи затворио врата у страним медијима.

Већ је излизана флоскула да „у рату прво страда истина”, али је при томе и велика неистина да су медијске манипулације само специјалитет на менију западних медија. Ни сиријска државна телевизија не зазире од тога да емитује снимке на којима се види како се грађани враћају у Баба Амр, разорену четврт града Хомса, док у исто време активисти Међународног комитета Црвеног крста не могу да уђу у тај део сиријског града у којем се воде најжешће борбе између добро наоружаних опозиционих снага и званичне сиријске војске.

Сиријски рат камерама и микрофонима одавно траје, тако да је скоро заборављена прича о наводној младој сиријској блокерки, која се представљала као лезбијка из Дамаска, при чему је на свом блогу редовно извештавала о ужасима сукоба у Сирији. Испоставило се да иза свега стоји амерички новинар Том Мекмастер, који је измишљао приче о ужасима у Дамаску, док је за свој блог искористио фотографију младе Хрватице Јелене Лечић, која живи и ради у Лондону. У складу са Стаљиновом изјавом да је „једна смрт трагедија, а милион убијених само статистика”, ова персонализована прича бар неко време је „цепала срца” гледалаца и читалаца широм света, подгревајући атмосферу за међународну акцију у Сирији.

За разлику од Сирије, Иран ће бар за неко време избећи сличан медијски сценарио јер је ипак дозволио међународним инспекторима да провере његов нуклеарни програм. Додуше, медијски рат овде воде политичари, како израелски, тако и ирански, који се практично утркују у бомбастичним изјавама о војним нападима.

Ипак, јавност воли „црно-беле” приче, воли поделу на каубоје и Индијанце, на Немце и партизане, на добре и лоше момке. И управо на ту карту играју и спин-доктори у кабинетима влада широм света, али и новинари широм света, јер им је тако „лакше” да „испричају причу”.

Тако је било лакше продати причу да су Грци лењи, да троше и незарађено и да сада заслужују да бескрупулозном штедњом „искају грехе”. Добра вест је да су протекле седмице Грци ипак успели да убеде приватне кредиторе да им заменом обвезница отпишу велике дугове, али питање је да ли ће то смањити медијску кампању у којој је дужничка криза искључиво гледана као прича о „штедљивим северњацима и раскалашним јужњацима”.

Међутим, и у причу о Сирији, и о Ирану, и о Грчкој, истина је негде између. Ни Асад није светао пример демократије, али ни сиријска опозиција не води мирне демонстрације већ пуца на војску. Запад не зна са сигурношћу да ли Техеран жели да направи атомску бомбу, али ни Иран није у потпуности отворен са својим нуклеарним програмом у намери да обезбеди статус регионалне силе. Нису ни Грци и њихове претходне владе једине одговорне за државне дугове, јер су управо ти који им сада помажу, као што су Немци и Французи, једни од одговорних за прекомерно давање кредита Атини и прерани улазак Грчке у еврозону.

***

Момчило Пантелић у пензији

Момчило Пантелић, новинар Спољнополитичке рубрике, бивши главни уредник, стални дописник из Аргентине, Кине и САД и у последње време аутор ове рубрике, отишао је у пензију – мада му се, због седам месеци, није остварила жеља да буде међу реткима који ће се повући после пуне четири деценије стажа у листу „Политикa”.