Није ова песма ствар

Koначно су грађани Србије упознати са дуго најављиваном и мистификованом песмом са којом ће наш Јавни сервис наступити на овогодишњем избору за Песму Евровизије. Медији су месецима раније самоуверено најављивали да ћемо чути вероватно победничку песму нашег најуспешнијег учесника Евровизије Жељка Јоксимовића. Ова најава је потпуно апсурдна ако имамо у виду да Србија има победника Евровизије Владимира Граића а да он није био ангажован да пише овогодишњу песму. Како то да аутор и извођач који је неколико пута био надомак победе буде успешнији од композитора који је победио, спада у ред промотивних грешака које је чак и најмање упућена публика, у коју спадам и ја, одмах и препознала.

Наиме, РТС је поводом промоције нове песме уприличио емисију у којој је Жељко Јоксимовић извео своје највеће хитове и када се све те песме скупе на једном месту нема сумње да је реч о једном врло богатом опусу који је обележио нашу естраду у последњих десетак година. Уколико се овакав концепт емисије може оправдати као мудар програмски потез РТС-а, јер је себи снимио концерт једног популарног извођача и аутора, на плану драматургије се испоставио као изузетно ризичан.

Jeрпредстављање нове песме је остављено за крај, а материјал који се представља морао је бити узбудљивији од онога што се до тада чуло. Међутим, у сценском погледу последња песма није донела освежење. Када је о музици реч, нема никакве сумње да је упадљиво слабија од његових регионалних мегахитова који су пре тога отпевани.

Само мала деца верују да вода која се слива низ водопад у реклами за минералну воду стварно стоји у флаши која се продаје. Отуд је наивно поверовати да су сви заиста први пут чули песму током поменуте емисије. Збуњујуће је да на Јавном сервису није било ниједног уредника који би имао довољно знања и ауторитета да врати песму Јоксимовићу и затражи неку другу која ће моћи да парира концепту емисије где та нумера представља врхунац а не пад.

О томе да су чак и лаици одмах чим су чули песму знали из којих познатих хитова је преузет који део, да и не говоримо. Уосталом, емисија је пред откривање нове песме доказала да је Јоксимовић изузетно вешт композитор који себи никада раније није дозвољавао такве грешке.

После краха у суштини ипак смислене Беовизије – после неколико година заредом у којима се није могло прикрити да се такмичење намешта, а богами и када се дешавало да намештање буде толико агресивно да се на крају ни не оствари – наступила је нова фаза избора нашег представника. Концепт избора се мења из године у годину, али се осим Бреговићевог ефектног шоуа ништа није поправило. Важно је напоменути и да се наш победник Марија Шерифовић квалификовала када је прошла Беовизију.

Евровизија као релативно успешан сегмент рада Јавног сервиса показује знаке хаотичности и произвољности који одликују управо најнеуспешније сфере нашег друштва.

Пре неколико седмица сам хтео да зовем кабловског оператера да проверим да ли је све у реду са инсталацијом јер нисам могао да поверујем да сваки пут када пустим РТС на том каналу иде „Село гори а баба се чешља”. Имамо и среће да је шоу Жељка Јоксимовића емисија коју ћемо гледати следећих неколико година.