Пљачковица (без)опасна

Врање – Последњих дана житеље Врања и околине поново мучи проблем радијације са Пљачковице, узвишења изнад града, на које су бомбардери НАТО 1999. године бацили пројектиле са осиромашеним уранијумом. И поред обављене стручне деконтаминације терена екипе из Института "Винча", повећање броја канцерогених обољења и недавни коментари стручњака на скупу врањских еколога поново су актуелизовали ово питање.

Наиме, по речима мр Мире Влајковић из Екотоксиколошког центра при Институту за заштиту здравља "Батут" која је присуствовала саветовању ЛЕАП-а у Врању, деконтаминација Пљачковице још није завршена јер је обављено само механичко уклањање пројектила и слоја земље контаминираног радиоактивним уранијумом.

Наиме, када је у питању токсичност уранијума, када се нађе у земљи он се понаша слично олову. Са токсичношћу олова грађани су више упознати него са тим колико је осиромашени уранијум опасан по здравље човека. Јер у земљишту се одвија динамичан хемијски процес, казала је Мира Влајковић и за решавање овог проблема препоручила зелену (био)технологију којом се уз помоћ биљака и микроорганизама токсични процеси неутралишу.

– То је фиторемедијација, поступак којим се засађеним биљкама извлаче отрови из земљишта. Реч је о биљкама фитоакумулаторима, фиторемедијаторима. За терен Пљачковице највише би одговарале биљке из рода купусњача и из рода граорица. Две сетве и две жетве биле би, по њеним речима, сасвим довољне да се очисти овај терен и да за такав један подухват још није касно. Иначе, биљке које су акумулирале отрове након жетве би се ставиле у складиште у за то одређена места, објаснила је Мира Влајковић напомињући добар пример фиторемедијације у Сомбору.

И поред разних гласина, стручњаци из ове области истичу да нема места паници и да је уклањање отпадака са осиромашеним уранијумом учињено квалитетно и стручно.

Ваља напоменути да ће се вода са изворишта на Пљачковици и око ње испитивати и у наредних неколико година. Овим испитивањима би се утврдило да ли је осиромашени уранијум продро до неких од стотинак изворишта. До сада није урађен масовнији систематски преглед становништва, највише због беспарице. Већ је почело утврђивање здравственог стања становништва према програму експерата београдског Медицинског факултета, Института за медицину рада и радиолошку заштиту и републичког завода за заштиту здравља. Треба да се појединачно покаже и утврди ко је оболео, а ко није, од карцинома.