Гласање против краљице штедње

Дан је за изборе широм Европске уније. Дан који би, како неки мисле, могао да буде први дан „европског пролећа”. Дан у којем ће грађани у три државе, на известан начин, дати своје мишљење о политици једне жене – Ангеле Меркел.

Данашњи покрајински избори у највећој немачкој покрајини Шлезвиг-Холштајн, али и следеће недеље у Северној Рајни – Вестфалији, један су од кључних тестова опстанка актуелне владајуће канцеларкине коалиције либерала и демохришћана.

И први немачки суседи, Французи, који излазе на други круг председничких избора, имаће и те како на уму канцеларкину политику према ЕУ и спасу еврозоне када буду бирали између Николе Саркозија и Франсоа Оланда.

О некрунисаној краљици штедње у ЕУ даће свој глас и Грци на данашњим парламентарним изборима, који су у знаку непопуларног „стезања каиша” зарад спаса од банкрота земље.

Штавише, и превремени избори у Холандији, који ће се одржати за неколико месеци, имаће делом фокус на Меркелову. Кабинет премијера Марка Рутеа, који је подржавао њену политичку штедње у ЕУ, пао је због тога што је Херт Вилдерс, популистички лидер антиисламске Партије слободе, ускратио подршку мањинској влади, не желећи да стави потпис на план да се смањивањем издатака смањи буџетски дефицит Холандије.

Без обзира на то што би се у први мах могло закључити да ће Меркелова изађи као губитник из свих ових избора, то и није баш тако. Као веома искусна политичарка она је већ кренула да се прилагођава могућим новим околностима које јој нису баш по вољи.

Велика вероватноћа да на данашњем другу кругу француских председничких избора победи социјалиста Оланд натерала је Меркелову да за нијансу „промени плочу” о кризи у еврозони и да наговести добру сарадњу са могућим новим станаром у Јелисејској палати.

Иако су само пре неколико дана разменили оштре речи када је Меркелова на Оландово обећања бирачима да ће новим задуживањем оживети привреду и створити нова радна места упозорила да „одредбе (у марту усвојеног) Фискалног пакта неће бити поново разматране”, док јој је Оланд поручио да „Немачка не одлучује у име Европе”, њихове разлике ипак нису баш толико непомирљиве.

Меркелова је, наиме, већ показала да је спремна на уступке, почевши последњих дана знатно чешће него пре да истиче економски раст као рецепт за излазак из кризе еврозоне, а не само штедњу. Штавише, поменула је и нови европски „план (економског) раста”, истичући да се њена политика заснива на штедњи и расту.

Тиме се у реторици већ поприлично приближила Оланду, који предлаже својеврсни Маршалов план за спас ЕУ, који би се заснивао на томе да се новцем ојачане Европске инвестиционе банке финансирају велики инфраструктурни пројекти тако да буду замајац економског развоја Европе.

У Грчкој, пак, противљење мерама штедње даће ветар у леђа екстремној десници и левици, тако да ће две водеће странке – социјалистички Пасок и конзервативна Нова демократија – бити највероватније принуђени да направе велику коалицију и наставе опоравак земље кроз штедњу и приватизацију државне имовине за коју многи криве Меркелову.

Гвоздена леди Европе се не да тако лако продрмати ни на домаћем плану. Упркос томе што анкете указују да ће на данашњим покрајинским изборима у Шлезвиг-Холштајну, као и следеће недеље у Северној Рајни – Вестфалији, забележити лошији резултат него пре, њени демохришћани су ипак изједначени са социјалдемократама.

Према свему судећи, највећи губитници на изборима за парламенте у Килу и Диселдорфу биће либерали вицеканцелара Филипа Реслера, коалиционог партнера Меркелове ЦДУ. Велика је вероватноћа да ће бирачи у Шлезвиг-Холштајну натерати демохришћане и социјалдемократе у „велику коалицију”, што ће заправо отворити пут нечему о чему се већ дуже време спекулише у кулоарима Бундестага – коалицији две највеће странке на националном нивоу.

Формирањем „велике коалиције” после редовних или евентуално превремених избора на националном нивоу, прагматична и ненавикнута да губи, Меркелова би успела да осигура своју моћ и добије трећи мандат савезног канцелара.

На то су изгледа спремни и у СДП-у са којима је Меркелова већ водила „велику коалицију”, после пада канцелара Герхарда Шредера. Сада се само спекулише да ли ће се Меркелова потрудити да изазове „развод брака” демохришћана и либерала или ће сачекати редовне изборе 2013. године.

„Политичка ћерка” Хелмута Кола, познатог по томе што је био рекордних (безмало) 17 година у канцеларској фотељи, како се процењује, добро је научила лекције свог ментора – да пусти проблеме да „одстоје” како би дошао прави тренутак за право решење. Према свему судећи, исувише су поранили они у Европи који су се порадовали да ће избори широм ЕУ оборити некрунисану краљицу Европе.