Слонова шума уместо букове

Чачак – На делу градске депоније „Прелићи“ у Чачку, који је прекривен земљом и није више активан, ових дана посађена је трска из Азије, коју биолози знају под латинским називом Miscanthus giganteus, али и једноставнијим именима „слонова трава” и „кинески шаш”. Ту ће нићи хектар и по, а по утринама на осам других места у чачанском крају још 50 ари ове биљке, и после тога се чека да сваке године роди 11.200 литара нафте по хектару. – Ово је високоенергетска биљка која, у повољним условима, има годишњи прираст од 18 до 25 тона целулозе по хектару. Он у буковој шуми износи само две тоне, а у храстовој тек тону и по, што значи да у погледу биомасе један хектар ове трске замењује 16 хектара посечене букове шуме, којој је потребно 40 година да би се обновила – каже за „Политику“ Драган Николић, биолог из Градске управе за локални економски развој у Чачку.

Он додаје да је, по дефиницији, 2,23 килограма трске из пролећне сетве, са влагом од 15 одсто, једнако топлотној вредности једног литра нафте па је, даљим претварањем, дошао до податка од једанаест хиљада литара дизела по хектару. – Ово су прве парцеле у Србији са слоновом травом и на овај начин тежимо двоструком циљу, производњи биомасе као енергента и култивисању деградираних земљишта. У пионирском послу помаже нам професор др Јордан Алексић са београдског Факултета за примењену екологију – наводи Николић.

Прва сетва у чачанском крају учињена је на парцелама различитих својстава и на разним подлогама, од пескуше поред реке до планинске земље на Каблару. Реч је о пројекту под називом „Успостављање продукције биомасе на деградираним површинама“ за потребе ЈКП „Комуналац“ у Чачку. У градском буџету је за овај посао одвојено милион динара.

Садња ризома слонове траве на градској депонији у Чачку

Слонова трава је стерилни хибрид пореклом из Кине, расте четири метра у висину и размножава се искључиво путем ризома. За сетву на једном хектару потребно је 10.000 коренова и сваки кошта 16 центи. Трска не захтева нарочиту пажњу ни услове, једино слој од десетак центиметара земље као подлогу, испод које је вода. – Жање се само комбајном и претвара у пелет и брикете. Експлоатациони период траје од 18 до 23 године, а очекивани годишњи приход је 2.000 евра по хектару. За коришћење овог горива нису потребне велике инвестиције, па ће „Комуналац“ на своје постојеће котлове морати да монтира још само левак и дозер – истиче саговорник.

Николић наводи да је ово пилот-пројекат, што у нашим условима значи да одмах на почетку постоји и неки проблем. Градска управа, наиме, желела је да, штедећи шумадијску буковину, пронађе енергетско дрво које ће истовремено испуњавати бројне вододерине и провалије уз Западну Мораву, из којих је годинама вађен шљунак и песак. Сад су напуштене и зјапе као ружан доказ нашег односа према природи. Власници тих парцела, додуше, били су обавезни по закону да сачине посебне пројекте о рекултивацији после одласка булдожера и ровокопача за шодер, и да терен о свом трошку врате у пристојно стање.

То још нико није урадио, и ако јесте онда је један од стотину. Зато је град одлучио да о свом трошку багерима заравни џиновске рупчаге и ту посади слонову траву. Пете године после садње трска би припала власницима парцела, а већ од треће имали би бесплатне ризоме. – Међутим, нико од власника деградираних парцела није нам дозволио да им помогнемо. Неки су приде тражили новац из градског буџета, други запослење, па тај део нашег плана остаје за неку бољу прилику – казао нам је Николић.

Слонова трава може се узгајати на земљиштима нижег квалитета, потпуно непогодним за ратарство, и не захтева агротехничке мере. Карактеристична је по томе што у време вегетације појачано упија угљен-диоксид из атмосфере и трајно побољшава површински слој земље на којој расте.

Г. Оташевић