Кисела инфлација

Ако би се судило само по стопи априлске инфлације од 2,7 одсто Србија је стала уз раме са Немачком, у којој је 0,1 проценат нижа. Коначно смо постали део цивилизоване породице европских земаља у којима раст цена није ствар виших сила или лоше судбине, већ смишљене економске политике. Али, гле чуда, том податку готово се нико не радује.

Чак ни сам гувернер коме је у опису радног места управо вођење рачуна о кретању цена. Добар антиинфлациони резултат не спомињу чак ни кандидати у актуелној председничкој предизборној трци. Шта се, заправо, догађа?

Стопа инфлације у свакој економији најбоље је огледало свега оног што се у њој дешава. Са ових 2,7 одсто сви би требало да се ваљамо од среће. Постигли смо, коначно, стабилност једног од најважнијих показатеља макроекономске политике – цене су под контролом. Али ту, ипак, нешто не стоји како ваља. Отуда, ваљда, и кисело расположење.

Не треба много труда и знања да би се дознало шта нам срећу квари. Ниску стопу инфлације не прате, нажалост, остали параметри – падају индустријска производња, а с њом и укупан привредни раст, курс расте, опада тражња, а с њом трговина на мало и велико, све је већи број незапослених, грађевинарство у никада већим мукама… Релативно повољан темпо извоза одржава се на кукурузу и сировинама.

Одиста – да ли се треба радовати овако ниској стопи инфлације? Да ли је тренутак да се нешто промени у макроекономској и монетарној политици? Један од одговора делимично се налази и у тренутној стопи референтне каматне стопе коју је НБС минуле недеље задржала на високих 9,5 процената. Високих у односу на стопу инфлације, разуме се.

Како помирити те неравнотеже, које су, без сваке сумње, много дубље него што се то да наслутити њиховим пуким поређењем?

Највећа научна светска економска имена сматрају да је дошао тренутак да се од штедње и многих ограничења крене у развој, инвестиције, јачање потрошње, јер она једино може да подстакне малаксалу привреду.

Да ли Србија може да примени тај рецепт? Тим пре што и ММФ сиромашним земљама, па и нама, препоручује мало „опуштенију” новчану и антиинфлациону политику?

Мрка капа, јер смо у дефицитима и дуговима до гуше. А и кога би то требало подстицати и помагати када привреда није у стању да врати сваки четврти узети кредит. Некима ни џабе дате паре не могу да помогну да стану на ноге.

Све су ово веома болна и отворена питања за нову политичку гарнитуру. Старт није рђав – инфлација је укроћена, али шта даље. Ваља нам радити, зарађивати и живети, а за стварање таквог амбијента потребно је много више од пуких предизборних обећања.