Филм за поправљање расположења

Кан –Броје се сати докраја 65. Канског фестивала. Његов главни програм био је квалитетан и прилично снажан, али и крајње евроцентричан, добрим делом посвећен „филмским старцима” и њиховим тмурним егзистенцијалистичким филмовима, који додуше јесу изазивали дивљење, али су и производили још суморније и депресивније расположење од оног које глобално влада светом у време велике економске кризе.

Овогодишњи Кански фестивал протицао је без оне уобичајене сјајне атмосфере, због које је нормално кретање Кроазетом деценијама била немогућа мисија. Нерасположење и забринутост судбином, и Француза и пристигле интернационалне свите (више од 30.000 акредитованих странаца), „прелило” се на фестивал. И обрнуто. Тмурне слике са великог платна утицале су на пад расположења фестивалске популације. Уз то, свих фестивалских дана углавном је падала киша и било је прилично хладно. Стога ни шетање Бреда Пита по црвеном тепиху, као и других блиставих холивудских звезда (а било их је опет огроман број), није у довољној мери мотивисало људе да се од јутра тискају испред Театра Лимијер на Кроазети.

За знатно поправљање оваквог расположења, на самом фестивалском крају, заслужан је последњи филм из конкуренције – „Муд”, америчког редитеља Џефа Николса (приказан јуче), који је попут филма „Краљевства излазећег месеца” млађег колеге Веса Андерсона са самог отварања 65. Кана, донео много ведрине и позитивних емоција.

Николсов „Муд” је дирљив и топао филм чија је „марктвеновска” радња (нешто попут Твенових „Пустоловина Хаклбери Фина”) смештена на зелено острво на реци Мисисипи, где се догађа прича о одрастању у којој, осим два малена дечака учествују и Метју Мек Конахи (као тајанствени Муд који постаје пријатељ дечака) и Риз Витерспун (у улози жене Мудовог живота). Ово је уз Андерсонов и комично чаробну „Анђеоску деобу” Кена Лоуча, једини филм који је добио тако срдачне и бурне аплаузе на новинарској пројекцији.

Аплауза је јуче било и за дугометражни телевизијски филм „Хемингвеј и Гелхорн” Филипа Кауфмана (производња HBO) у којем су у насловним улогама Клајв Овен (Ернест Хемингвеј) и Никол Кидман (Марта Гелхорн). Динамичан, живо колоративан, ово је један од занимљивијих погледа на две значајне књижевне личности 20. века, којесу делилеи љубав и живот и ратове са којих су извештавали, баш као и битке које су током своје турбулентне везе водили у сопственом дому. Као што је то недавно изјавио у интервјуу за „Политику”, Клајв Овен, цео филм се заиста темељи на односу Хемингвеја са Мартом Гелхорн којој је посветио књигу „За ким звона звоне”, и љубавна прича заиста је постављена против политичке у бурним годинама 20. века: Шпанског грађанског рата, сукоба СССР–Финска, јапанске окупације Кине и Другог светског рата.

Говорећи у Кану о улози Гелхорнове, Никол Кидман која је на фестивалу виђена и у изврсно одиграној роли хистеричне и опасне жене у не баш сјајном филму „Paperboy” Лија Денијелса, између осталог је рекла: „Ову улогу сам посветила Мари Колвин, ратном извештачу британског „Сандеј тајмса” која је заједно са француским фотографом Ремијем Ошаликом, недавно погинула, када је зграду у којој се налазио импровизовани прес центар, погодио сиријски минобацач”...

После церемоније додела овогодишњих „Златних палми”, за сам чин свечаног затварања Канског фестивала, одабран је тестамент филм „Тереза Дескејру” недавно преминулог великог француског аутора Клода Милера, чији је одлазак одмах после завршетка монтаже овог филма, дубоко ожалостиои француску и европску филмску заједницу. Милеров филм у Кан доводи и француску звезду Одри Тату која игра насловну улогу у овој, још једној филмској адаптацији романа Франсоа Моријака. Тату игра несрећно удату буржоаску жену која покушава да побегне из баналног провинцијског живота у којем је, као образовану и авангардну жену у Француској двадесетихгодина прошлог века, све гуши. Веома добар филм мајстора филмске режије и изврсна, мрачна улога Одри Тату. Премијери филма на свечаном затварању, присуствоваће Милерова породица, пријатељи, продуценти и дистрибутери и сви заједно са публиком одаће почаст успомени на њега и његово значајно филмско стваралаштво.

Прве фестивалске награде већ јуче су додељене. Победник такмичарског програма „Известан поглед”, према одлуци жирија којем је председавао британски глумац и редитељ Тим Рот, јесте мексички филм „После Луције” Михела Франка. Додељујући своја признања, жири је посебно поменуо и филм „Дјеца” босанске редитељке Аиде Бегић којој је припала диплома, и то за дело у којем кроз ликове брата и сестре, слика све проблеме транзиционог живота у савременој Босни, критикујући бешћутну државу и њен однос према радницима.

Награда жирија међународне критике Фипресци, чији је председник био београдски критичар Борислав Анђелић, припала је ратној драми „У магли”,украјинској редитеља Сергеја Лознице, који је оставио један од бољих утисака у, иначе, јакој конкуренцији овогодишњег Кана.

--------------------------------------------------------------------------

Наш критичар потпредседник Федеоре

На годишњем конгресу Федеоре – Федерације филмских критичара Европе и земаља Медитерана, одржаном у Кану 20. маја, на предлог Израела и подршку Чешке, Норвешке и Велике Британије, тајним гласањем, за једног од пет потпредседника изабрана је Дубравка Лакић коментатор и филмски критичар „Политике”.

Федеора окупља европске и медитеранске филмске критичаре који своје текстовеобјављују у штампаним медијима, а који својим ангажманом доприносе популаризацији европског филма и аутора и залажу се за што већу приступност европског ауторског филма у редовној биоскопској дистрибуцији...

К. Р.