У Србији и о Србији

Ниш – Историја дипломатије, али ни историја књижевности нису забележиле и запамтиле да је један страни дипломата написао књигу родољубивих песама и поема које је посветио народу и земљи у којој је службовао. Како се нешто тако ипак догодило и такав „случај” постоји, на јединствен издавачки подухват одлучили су се у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, где су после седам година рада – објавили књигу поезије Стјепана Ивановича Чохотина, руског императорског конзула, који је као дипломатски представник своје земље боравио у Србији пуне две деценије, од 1895. до 1915. године.

– Конзул Чохотин ће због начина на који је писао и због посвећености својих родољубивих стихова народу и држави у којој је службовао, сигурно добити своје посебно место међу поетама. Дипломата је целу књигу посветио Србији и српском народу, а настала је у периоду од 1900. до 1918. године, углавном у Нишу, где је био на високом дипломатском положају, а делом у Одеси, где је завршена и где је после почетка Првог светског рата Стјепан Иванович Чохотин пребачен са службом – испричао је за „Политику” проф. др Мирољуб Стојановић, који је приредио књигу.

Дипломата Чохотин писао је у то време важећим руским правописом, наглашава проф. Стојановић:

– Књига је написана по руском правопису који је важио до декрета нове совјетске владе, донетог 23. децембра 1917, а који је званично у Совјетском Савезу почео да се примењује од 10. октобра 1918. године. Највише посла за аутографе било је током дешифровања и превођења дела конзула Чохотина, што је код нас створило идеју да дело штампамо на два језика, на руском и српском, а руски текст је на актуелном правопису ове земље. Та наша идеја била је мотивисана жељом да читаоцима у нашој земљи, познаваоцима руског језика, омогућимо да могу да прочитају књигу и на руском, али и на наш језик преведене стихове. Успех је у томе што смо у дешифровању и преводу задржали ауторска песничка решења, а да тиме уопште нисмо нарушили лепоту стихова – објашњава Мирољуб Стојановић.

Руски конзул напустио је Србију 1915. године, а годину дана касније у Одеси, октобра 1916. године, када је Ниш у којем је службовао и живео две деценије био под немачком и бугарском окупацијом, написао је: „Доћи ће час, живим у вери, Осветићеш се крвнику – звери, Поново ћеш засијати славом, И сетићеш ме се, с правом…” А оног тренутка када је чуо да је Србија ослобођена, крајем октобра 1918, написао је: „Мој горди Нишу, три године су прошле, Откад си у ланце ропства пао, А непријатељ згазио слободу твоју, И горку Србима судбину дао. Оживео си опет сред браће своје, Спасла те љубав синова твојих… Мој Нишу, поново слободно живи! Мој срдачан поздрав прими, И славан навек буди”.

Наредне седмице, најпре у уторак у Нишу, а потом у среду и у Београду, биће одржане промоција књиге конзула Стјепана Ивановича Чохотина. Међу гостима ће бити и његов унук Петар Сергејевич Чохотин.