Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији и о Србији

У Србији и о Србији
Стјепан Иванович Чохотин

Ниш – Историја дипломатије, али ни историја књижевности нису забележиле и запамтиле да је један страни дипломата написао књигу родољубивих песама и поема које је посветио народу и земљи у којој је службовао. Како се нешто тако ипак догодило и такав „случај” постоји, на јединствен издавачки подухват одлучили су се у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, где су после седам година рада – објавили књигу поезије Стјепана Ивановича Чохотина, руског императорског конзула, који је као дипломатски представник своје земље боравио у Србији пуне две деценије, од 1895. до 1915. године.

– Конзул Чохотин ће због начина на који је писао и због посвећености својих родољубивих стихова народу и држави у којој је службовао, сигурно добити своје посебно место међу поетама. Дипломата је целу књигу посветио Србији и српском народу, а настала је у периоду од 1900. до 1918. године, углавном у Нишу, где је био на високом дипломатском положају, а делом у Одеси, где је завршена и где је после почетка Првог светског рата Стјепан Иванович Чохотин пребачен са службом – испричао је за „Политику” проф. др Мирољуб Стојановић, који је приредио књигу.

Дипломата Чохотин писао је у то време важећим руским правописом, наглашава проф. Стојановић:

– Књига је написана по руском правопису који је важио до декрета нове совјетске владе, донетог 23. децембра 1917, а који је званично у Совјетском Савезу почео да се примењује од 10. октобра 1918. године. Највише посла за аутографе било је током дешифровања и превођења дела конзула Чохотина, што је код нас створило идеју да дело штампамо на два језика, на руском и српском, а руски текст је на актуелном правопису ове земље. Та наша идеја била је мотивисана жељом да читаоцима у нашој земљи, познаваоцима руског језика, омогућимо да могу да прочитају књигу и на руском, али и на наш језик преведене стихове. Успех је у томе што смо у дешифровању и преводу задржали ауторска песничка решења, а да тиме уопште нисмо нарушили лепоту стихова – објашњава Мирољуб Стојановић.

Руски конзул напустио је Србију 1915. године, а годину дана касније у Одеси, октобра 1916. године, када је Ниш у којем је службовао и живео две деценије био под немачком и бугарском окупацијом, написао је: „Доћи ће час, живим у вери, Осветићеш се крвнику – звери, Поново ћеш засијати славом, И сетићеш ме се, с правом…” А оног тренутка када је чуо да је Србија ослобођена, крајем октобра 1918, написао је: „Мој горди Нишу, три године су прошле, Откад си у ланце ропства пао, А непријатељ згазио слободу твоју, И горку Србима судбину дао. Оживео си опет сред браће своје, Спасла те љубав синова твојих… Мој Нишу, поново слободно живи! Мој срдачан поздрав прими, И славан навек буди”.

Наредне седмице, најпре у уторак у Нишу, а потом у среду и у Београду, биће одржане промоција књиге конзула Стјепана Ивановича Чохотина. Међу гостима ће бити и његов унук Петар Сергејевич Чохотин.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.